Najveći svetski kapacitet u preradi nafte ponovo menja kurs. Reliance Industries, indijska kompanija koja drži najveći rafinerijski kompleks na planeti, vratila se kupovini ruske nafte.
Posle kratke pauze i dosta tišine, bareli opet stižu – po sniženim cenama i preko dobavljača koji nisu pod sankcijama – pravo u pogone u Gudžaratu, prenosi Bloomberg pozivajući se na upućene izvore.
Prema tim navodima, vlasnik ogromnog postrojenja u Džamnagaru potpisao je ugovore sa kompanijom RusExport. Isporuke idu tankerima klase Aframax, namenjenim snabdevanju domaćeg tržišta.
Na papiru deluje rutinski, ali povratak Reliancea ima šire posledice: tržište odmah čita signal da bi pad indijskih kupovina ruske nafte mogao da se prepolovi već ovog meseca, kako procenjuju i zvaničnici na koje se poziva agencija.
Ova epizoda dolazi u trenutku kada je Bloomberg ranije beležio neobičnu sliku na moru: tankeri s ruskom naftom gomilaju se kod kineske obale, dok su troškovi otpreme iz ruskih luka pali na oko 34 dolara po barelu. U takvim okolnostima, svaki povratak velikog kupca menja dinamiku.
Nisu, međutim, sve indijske rafinerije reagovale isto. Deo njih je u novembru zaustavio kupovine nakon što su Sjedinjene Države uvele sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama – Rosnjeftu i Lukoilu.
Ali drugi su nastavili bez većih pauza. Državna Indian Oil i Nayara Energy, u kojoj Rosnjeft ima udeo, nisu prekidali tok. Iz Indian Oila su otvoreno poručili da će rusku naftu nastaviti da kupuju, ali isključivo od dobavljača koji nisu pod sankcijama.
U isto vreme, velike finansijske i energetske institucije beleže zanimljiv pomak. Goldman Sachs i Međunarodna agencija za energiju navode da se broj novih kompanija koje isporučuju rusku naftu povećava. Dok su Rosnjeft i Lukoil, prema njihovim procenama, smanjili izvoz za oko 1,1 milion barela dnevno, novi dobavljači su gotovo u istom obimu – oko milion barela – popunili prazninu.
Sve to dešava se u senci prvih sankcija Donalda Trampa protiv Rusije. Te mere su, kako je ranije prenošeno, pogodile glavne naftne kompanije i obradovale zapadne saveznike Ukrajine.
Ipak, tržište i deo stručne javnosti reagovali su znatno mirnije na nova ograničenja. Procena je da će glavni kupci ruske nafte formalno pokazivati distancu, ali samo privremeno.
Kako to izgleda iznutra, objašnjava Igor Juškov, vodeći analitičar FNEB-a i stručnjak Finansijskog univerziteta pri vladi Rusije. Po njemu, logistika će se menjati, ali suština ostaje ista. Posredničke šeme će se prilagođavati činjenici da su Rosnjeft i Lukoil pod sankcijama, ali to je, kako kaže, preispitivanje načina prodaje, ne i same odluke da li rusku naftu kupovati.
Sličnu, ali još ciničniju nijansu dodaje Sergej Vakulenko, viši naučni saradnik berlinskog Centra Karnegi. On primećuje da bi veliki kineski i indijski prerađivači mogli nakratko da odglume spremnost da odustanu od nafte Lukoila i Rosnjefta – tek toliko da se smanji politička buka.
Kada se pažnja Vašingtona, recimo, prebaci na Venecuelu, kupovine će se, smatra on, vratiti u normalu. Manji kupci, dodaje Vakulenko, verovatno se neće ni truditi da prave pauzu.
U tom spletu interesa, sankcija i improvizovanih logističkih ruta, povratak Reliance Industriesa deluje kao još jedan dokaz da se globalno tržište energije ne vodi parolama već računicom. Koliko će taj balans trajati i ko će sledeći promeniti smer – ostaje otvoreno pitanje koje tržište, po svemu sudeći, već počinje da testira.
