Zemlju, kako primećuju astrofizičari, čeka jedan od onih susreta koji se ne viđaju često: objekat 3I/ATLAS, telo veličine Menhetna, već mesecima juri kroz naš Sunčev sistem i nosi sa sobom hemijski potpis koji je stručnjake ostavio u nelagodnosti.
Metanol i cijanovodonična jedinjenja – supstance ključne za stvaranje složenih organskih molekula, ali i supstance koje su jednom davno korišćene u vojne svrhe – pojavljuju se zajedno na istom mestu, u istoj kometi.
Daily Star prenosi da bi ovaj misteriozni prolaznik mogao da „zaseje“ nove oblike života na Zemlji, ali da postoji i ona druga strana priče, pomalo mračna, koju naučnici ne mogu olako da odbace.
NASA zvanično 3I/ATLAS opisuje kao kometu, no nije svako u tom tumačenju tako siguran. Jedan od najglasnijih skeptika je Avi Lob, profesor sa Univerziteta Harvard, koji već godinama upozorava da svet mora ozbiljno da razmotri mogućnost susreta sa objektima vanzemaljske tehnologije.
On sada navodi da je 3I/ATLAS pokazao prisustvo metanola i cijanovodonične komponente – gasova koje naziva „prekursorima složenih organskih procesa povezanih sa nastankom života“.
Istovremeno, Lob podseća da se ista ta jedinjenja, konkretno cijanovodonična supstanca, tokom Prvog svetskog sukoba nalazila u arsenalu Francuske, SAD i Italije. I to je dovoljno da se u naučnim krugovima javi nelagodnost.
Objekat se kreće brzinom od oko 209 hiljada kilometara na sat, a Ljob ga opisuje dramatično, skoro kao da se sprema neizvesno „slepо razgledanje“. Po njemu, ključ je u pitanju koje visi u vazduhu: Da li ovaj gost dolazi da „zaseje“ život kroz neku vrstu međuzvezdane panspermije, ili nam se približava nešto što bi se moglo shvatiti kao „serijski ubica“ među kosmičkim telima, noseći materiju koja može biti opasna?
No odmah potom stiže i ublažen ton, uz opasku koja baca drugačije svetlo: „Anomalno visok odnos metanola u odnosu na cijanovodoničnu komponentu u emisijama 3I/ATLAS ukazuje na sasvim ‘prijateljski’ karakter ovog gosta iz dubokog svemira.“
Uprkos toj proceni, Lob ne odustaje od upozorenja da svet mora biti spreman za svaki mogući scenario – jer, kako kaže, susret sa vanzemaljskim oblicima života ili tehnologijom mogao bi da promeni našu civilizaciju iz korena.
Većina njegovih kolega, ipak, sve vidi mnogo mirnijim očima: za njih je ovo obična kometa, 19 kilometara duga kosmička stena koja će jednostavno proleteti kroz Sunčev sistem i nastaviti dalje, kao što su to činili mnogi slični objekti pre nje. Ali Lob u svojim blogovima ide dublje, objašnjavajući šta se zapravo krije iza pronađenih materija.
Metanol opisuje kao „gradivni blok“ iz kojeg nastaju aminokiseline i šećeri, uključujući ribozu – ključnu komponentu RNK i DNK. Podseća da postoji čitava grupa mikroorganizama, metilotrofi, koji mogu da opstaju koristeći jedino metanol kao izvor energije.
Cijanovodonična jedinjenja takođe nisu nepoznata u kosmičkom okruženju: sonde „Kasini“ i „Vojadžer“, kao i brojna zemaljska posmatranja, registrovale su ih u atmosferi Titanа. U velikim koncentracijama mogu biti pogubne, ali u malim dozama služe kao važne signalne supstance za biljke, životinje i mikrobe. Hemijski, ona su preteča složenih organskih molekula – aminokiselina i nukleinskih baza poput adenina.
Ono što dodatno izaziva pažnju jeste da je još u novembru Lob upozorio kako će se 19. decembra „višestruka struktura“ komete približiti Zemlji više nego što smo navikli. Upravo to nazvao je mogućim „najbližim kontaktom čovečanstva sa vanzemaljskim životom i tehnologijama“.
I tu priča opet ostaje da visi u tišini, između pretpostavki i nedovršenih odgovora. Dok jedni tvrde da dolazi samo običan komad leda i prašine, drugi upozoravaju da se priroda kosmičkih posetilaca ne shvata olako.
Negde između ta dva pogleda, ostaje pitanje koje će verovatno i posle 19. decembra odzvanjati: Da li je ovo samo još jedan prolazak kroz Sunčev sistem – ili susret koji će nas naterati da preispitamo šta tačno smatramo „životom“ i odakle on dolazi?
Webtribune.rs
