Svuda oko nas vrebaju nevidljive opasnosti koje svakodnevno unosimo u organizam, nesvesni posledica. Jedna od njih dolazi iz neočekivanog pravca – iz jedne namirnice koju mnogi smatraju pravim delikatesom, simbolom tradicije i ukusa.
Ali iza privlačne arome i bogatog ukusa krije se tihi rizik, opasniji nego što većina može da zamisli.
Kada se govori o rizičnim namirnicama, većina će odmah pomisliti na industrijski prerađenu hranu, aditive, pesticide ili hormone. Međutim, kako piše webtribune.rs najopasniji neprijatelj često se krije tamo gde ga najmanje očekujemo – u sušenom mesu.
Sušeno meso, poznato po bogatom ukusu i dugom roku trajanja, u sebi nosi dve ogromne opasnosti: mikroparazite i štetne supstance koje nastaju tokom procesa dimljenja. I upravo ta kombinacija čini ga jednom od najproblematičnijih namirnica današnjice.
Prva velika opasnost su mikroorganizmi. Ono što većina potrošača ne zna jeste da nijedna životinja, ma koliko delovala zdravo, nije sterilna iznutra.
Čak i ako životinja prođe sve standardne veterinarske kontrole, to ne znači da je njeno meso oslobođeno sitnih, oku nevidljivih organizama koji mogu nastaviti svoj život i nakon klanja.
Na veterinarskim pregledima se rutinski traže samo najpoznatiji paraziti poput ehinokokusa i trihineloze, ali hiljade vrsta mikroorganizama ostaju neotkriveni.
Posebno kod životinja kao što su svinje koje prirodno kopaju zemlju i dolaze u kontakt sa širokim spektrom mikroorganizama, prisustvo ovih nevidljivih putnika je gotovo zagarantovano.
Čak i kada se meso suši i konzervira, ovi mikroorganizmi ne nestaju – oni ostaju zarobljeni unutar vlakana mesa, čekajući trenutak da ponovo postanu aktivni kada uđu u ljudski organizam.
Upravo mikroorganizmi iz mesa, kako ukazuju brojna medicinska istraživanja, mogu doprineti razvoju ozbiljnih zdravstvenih problema poput raka. Ne kroz direktno dejstvo, već kroz toksine koje izlučuju dok se razmnožavaju u organizmu.
Kada se nađu u organima, ovi mikroorganizmi i njihovi toksini mogu pokrenuti neželjene procese na ćelijskom nivou, stvarajući plodno tlo za ozbiljna oboljenja poput kancera.
Paralelno sa mikroorganizmima, druga velika opasnost dolazi iz dima kojim se meso suši. Proces dimljenja, iako vekovima korišćen kao metoda konzerviranja, danas nosi sa sobom neželjene nuspojave.
Naime, dim sadrži brojne policiklične aromatične ugljovodonike (PAU), koji su poznati kao štetne supstance. Brojne studije ukazuju da dugotrajno unošenje tih jedinjenja putem hrane može imati štetne posledice na zdravlje.
I tu dolazimo do ključne stvari: sušeno meso zadržava sve supstance iz dima. To znači da čak i ako mikroorganizme uspemo delimično da neutrališemo kuvanjem, kao što se često radi kada se sušeno meso stavlja u jela poput pasulja, štetne materije iz dima ostaju u vlaknima mesa i dospevaju u organizam.
Nije ovde reč o poznatim parazitima koji izazivaju akutne infekcije, kao što su pantljičare ili gliste. Ovde je priča mnogo suptilnija. Mikroorganizmi koji su vidljivi samo pod mikroskopom, putuju kroz organizam, nastanjuju se u različitim organima i vremenom oslobađaju toksine koji mogu izazvati ozbiljna oštećenja poput kancera.
Posebno alarmantno je što se o ovome retko govori u zvaničnim medicinskim krugovima. Iako alternativna medicina već godinama upozorava na ovu opasnost, ona tek sada polako pronalazi put do šire javnosti.
Istraživanja o ulozi mikroorganizama u nastanku teških bolesti postaju sve brojnija, ali još uvek nisu deo standardnih procedura kontrole kvaliteta mesa.
Kada se sve sabere, slika postaje prilično jasna: konzumacijom sušenog mesa unosimo u telo potencijalno aktivne mikroorganizme i štetne supstance iz dima. I sve to pod velom tradicionalne kulinarske navike, nesvesni šta se zapravo događa unutar našeg organizma.
Jedan detalj dodatno komplikuje situaciju. Čak i kada sušeno meso stavimo u lonac i skuvamo ga zajedno sa drugim sastojcima, ne možemo se potpuno zaštititi. Visoka temperatura uništava mikroorganizme, ali toksične materije iz dima ostaju netaknute. Tako da i dalje, posle termičke obrade, deo opasnosti ostaje prisutan u jelu.
U današnje vreme, kada je svest o zdravlju sve veća, ova tema zaslužuje mnogo više pažnje. Možda je vreme da se tradicija preispita kroz prizmu savremenih saznanja. Jer ono što je vekovima bilo prihvatano kao bezbedno, danas se pod svetlom novih istraživanja pokazuje u sasvim drugačijem svetlu.
Na kraju, ostaje pitanje koje bi svako trebalo sebi da postavi: koliko je važno zadovoljstvo ukusa, ako ono možda nosi posledice koje se godinama ne vide, ali se kad-tad naplate? Vreme je da razmišljamo šire i dublje o onome što stavljamo na svoj tanjir.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
