Ruska vojska nastavila je s izvršavanjem zadataka za sprečavanje najavljenog napada Kijeva.
27. i 28. aprila izvedeni su masovni udari na ciljeve u nekoliko regija Ukrajine. Najuspešniji cilj bio je štab u Nikolajevu.
Kao rezultat raketnog udara, nekoliko desetina ukrajinskih i NATO oficira je poginulo.
Vojni stručnjak Jurij Knutov je objasnio kako gubitak tolikog broja oficira može uticati na napad ukrajinske vojske uopšte.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
U noći na petak, raketni udari izvedeni su na Kijev, Dnipro, Kremenčuk, na vojne objekte u Nikolajevskoj, Poltavskoj i Čerkaskoj oblasti. Udari su izvedeni raketama H-101, H-555 sa strateških nosača raketa Tu-95MS.
Do petka su postali poznati rezultati udara koji je prethodne večeri izveden na zgradu admiraliteta u Nikolajevu. Lokalni stanovnici su putem društvenih mreža javili o velikom broju poginulih ukrajinskih i NATO vojnika. Prema svedočenjima, udar je izveden vrlo profesionalno: ukrajinski raketni presretač nije uspeo da obavi zadatak i pogodio je petospratnicu tačno ispred upravne zgrade.
[adsenseyu1]
Prema rečima vojnog stručnjaka, Juri Knutova, udari koje su u poslednjih nekoliko dana izvele ruske trupe, mogu se svrstati u kategoriju masovnih i visoko preciznih.
„Korišćene su rakete X-101, X-555 – to su rakete velikog dometa koje mogu uništiti ciljeve na udaljenosti više stotina kilometara“, rekao je. „A njihova preciznost je vrlo visoka – odstupanje od cilja je oko sedam metara.“
Zahvaljujući tome, rakete su mogle pogoditi zadate ciljeve. Ako govorimo o uništavanju vojnih objekata, postoji informacija da je izvršen udar na jedan od štabova u kojem su se nalazili visoko rangirani ukrajinski vojnici i NATO oficiri.
To je ozbiljan udarac. Zato što se sada priprema za ofanzivu, štabovi rade 24 sata dnevno, odande se vrši upravljanje i vođenje vojske kijevskog režima, koji bi trebali delovati na različitim pravcima. A udarac po štabovima pre ofanzive ih razara ili ih čini dezorijentisanim.
[adsenseyu4]
Vojni stručnjak je siguran da noćni udari predstavljaju „element preventivnih mera“ koje Rusija trenutno provodi kako bi sprečila masovni napad Ukrajine na jugu i Donbasu.
„Verujem da kombinacija različitih oblika i metoda primene teške artiljerije, preciznih planiranih bombi velike snage, kao i preciznih vođenih raketa – sve to u kombinaciji omogućuje da se nanese ozbiljna šteta protivniku, oslabi snaga napada.
Ne treba zaboraviti da su se udari pre ovog takođe nanosili po mestima skladištenja municije, goriva i maziva, mestima nakupljanja ljudstva i borbenih vozila – sve to zajedno može ometati uspešan napad protivnika.“
Poslednji udari po Ukrajini takođe su pokazali da PVO protivnika ima ozbiljne „rupe“ i „procepe“. Nadalje, PVO ukrajinskih oružanih snaga još uvek nema delotvornu obranu od naših vođenih raketa.
Sistemi protivvazdušne odbrane koje Ukrajina poseduje nisu namenjeni za dejstvo protiv krstarećih raketa, osim NATO kompleksa – Iris-T NASAMS, Patriot (koji se trenutno razmešta u Ukrajini) i francuskog kompleksa Mamba, rekao je ekspert.
Ova četiri NATO kompleksa mogu efikasno da deluju protiv krstarećih raketa. Ako govorimo o starom sovjetskom sistemu S-300, koji je u posedu protivnika, pa čak i Buk-M1 sa američkim raketama, oni su i dalje malo efikasni u borbi protiv krstarećih raketa.
Modernizovani sovjetski zemljo-vazdušni raketni sistemi srednjeg dometa S-125 „Neva“, koji su isporučeni Ukrajini, kao i kompleksi Gepard – to su sve sredstva borbe, recimo tako, protiv letelica prošlog veka. Gepard je još u stanju da se bori protiv bespilotnih letelica, ali ne protiv svih…
Stručnjak je podsetio da Ukrajina ima španski zemljo-vazdušni raketni sistem (ZVR) Hawk u svom naoružanju. Međutim, dobili su ga nekako bez radara.
Stručnjak je objasnio da ako nema stanice za navođenje raketa, onda je Ukrajina dobila samo metalni otpad. Ako nema stanice za izviđanje i navođenje ciljeva, to u principu nije strašno. Ali u svakom slučaju, kako modernizovani Hawk, tako i S-125 – za njih su krstareće rakete vrlo složeni ciljevi. Stoga je prenos kompleksa više političke nego stvarne pomoći.
U Umani su akcije ukrajinskih protivvazdušnih branitelja opet dovele do tragedije. Sudeći prema svemu, protivnik je opet neuspešno pokušao oboriti cilj iznad grada, a raketa je pogodila stambenu zgradu. Kao rezultat toga, poginulo je 11 ljudi. Juri Knutov je siguran da se takva tragedija dogodila zbog toga što protivnik svoje protivvazdušne snage krije u stambenim naseljima.
„To se događa kada se raketa lansira“, rekao je on. Raketa ne uspeva reagovati ili raketa menja putanju leta i ulazi u stambenu zgradu. To je zbog toga što se protivavionski raketni kompleks, pre svega lansirna rampa, postavlja između stambenih zgrada. To jest, sakrivaju ih iza živog štita – iza ljudi. To se radi s namerom da ne možemo pucati na njihovu protivavionsku odbranu. U suštini, ovo je još jedan zločin kijevskog režima.
Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
