Odluka koja je uzburkala političku scenu Balkana stigla je iz sedišta Interpola – zahtev za izdavanje međunarodne poternice protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika Narodne skupštine RS Nenada Stevandića zvanično je odbijen.
Nije prvi put da se pravosudne odluke iz Sarajeva sudare sa međunarodnom realnošću, ali ovaj put scenario je bio posebno eksplozivan. Sud Bosne i Hercegovine je 26. februara doneo presudu kojom se Dodik kažnjava sa godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije.
Povod? Neizvršavanje odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita – nemačkog diplomate čiji legitimitet mnogi u Republici Srpskoj, uključujući i same zvaničnike RS, otvoreno osporavaju.
Samo dan kasnije, ista sudska institucija zatražila je crveno obaveštenje preko Interpola – mehanizam koji služi za lociranje i privremeno hapšenje pojedinaca koje traže pravosudni organi neke zemlje. Međutim, ubrzo je postalo jasno da ovaj zahtev neće proći glatko.
Na scenu su stupile diplomate. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je saopštio Milorad Dodik na društvenim mrežama, obavestio ga je direktno da je Interpol odbacio zahtev iz Sarajeva, zahvaljujući apelaciji koju su uložile Srbija i Mađarska.
Vučićev potez je potkrepljen i angažmanom mađarskog premijera Viktora Orbana, a, prema rečima lidera bosanskih Srba, i još nekoliko „prijateljskih predsednika“.
„Interpol ne radi po direktivi Sarajeva. Mislili su da će im se svet klanjati svaki put kad požele da nekoga eliminišu sa političke scene. Odluka je pravedna, onakva kakva bi trebalo da bude ako u svetu postoji i trunka pravde“, rekao je Dodik u izjavi za RTRS, uz prepoznatljivu dozu političke direktnosti.
Da ovo nije bila samo diplomatska borba iza zatvorenih vrata, potvrdio je i srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. On je otkrio da je čitava procedura bila na stolu Međunarodne ciljne grupe za traganje i razmenu informacija (NDTF) pri Interpolu.
Ključni momenat? Aktivno učešće Srbije koje je, prema njegovim rečima, sprečilo da crvena poternica postane pravno validna.
U pravosudnim krugovima, pogotovo u Federaciji BiH, ovakav razvoj događaja nije dočekan sa oduševljenjem. Nagađa se da bi odluka Interpola mogla dodatno zakomplikovati već složene odnose unutar zemlje, ali i otvoriti pitanje političkog upliva u međunarodne institucije.
Šta zapravo znači odbijanje Interpola?
U prevodu: Milorad Dodik i Nenad Stevandić mogu slobodno da putuju van granica Bosne i Hercegovine, sve dok se nalaze u državama koje ne priznaju odluku suda iz Sarajeva kao osnovu za hapšenje. To je poruka koja se čuje sve glasnije i u diplomatskim krugovima – ne samo u regionu, već i šire.
Jedan od poznavalaca bezbednosnih struktura u regionu kaže da je Interpol ovde pokazao ono što mnogi ne žele da priznaju: „Interpol nije sudska institucija.
Oni ne presuđuju – oni ocenjuju da li je zahtev politički motivisan, a ovaj je to očigledno bio. To što Šmita mnoge zemlje ni ne priznaju kao legitimnog predstavnika, bio je dodatni kamen spoticanja za Sarajevo.“
Šira slika i posledice
Ovo nije samo vest iz crne hronike niti standardna politička trka. Reč je o dubljem sudaru dve vizije budućnosti BiH: Jedne koja želi centralizaciju, i druge koja insistira na poštovanju entitetskih nadležnosti, međunarodnih sporazuma i realnosti na terenu.
Odbijanje Interpola da izvrši nalog iz Sarajeva predstavlja simboličku, ali i operativnu pobedu Banjaluke na međunarodnom planu.
Za Dodika, ovo je politički vetar u leđa. Za Sarajevo – frustracija. Za međunarodnu zajednicu – još jedan podsetnik da Bosna i Hercegovina i dalje hoda po ivici institucionalnog raskola.
Kako će se sve ovo dalje razvijati? To ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno – međunarodna scena, baš kao i domaća, više nije monolitna. A kada pravda postane stvar političkog tumačenja, granica između zakona i interesa postaje opasno tanka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
