Evropski parlament je tokom plenarne sednice u Strazburu izglasao rezoluciju koja poziva zemlje Evropske unije da ukinu sva ograničenja na udare Ukrajine unutar teritorije Rusije, uz korišćenje zapadnih sistema naoružanja.
Ova rezolucija, koja je usvojena većinom glasova (425 glasova za, 131 protiv, 63 uzdržana), ima preporučujući karakter, što znači da nije pravno obavezujuća za institucije Evropske unije ili države članice.
Ipak, ona odražava snažnu podršku u Evropskom parlamentu za dalju vojnu podršku Ukrajini i ukidanje ograničenja koja, prema njihovom mišljenju, sprečavaju Ukrajinu da u potpunosti ostvari svoje pravo na samoodbranu prema međunarodnom pravu.
U dokumentu se navodi da Evropski parlament poziva države članice da odmah ukinu ograničenja na upotrebu zapadnih sistema naoružanja isporučenih Ukrajini, kako bi Kijev mogao da gađa legitimne vojne ciljeve unutar Rusije.
U rezoluciji se sugeriše da ova ograničenja ugrožavaju sposobnost Ukrajine da se brani, čineći je ranjivom. Takođe, iznet je stav da nedostatak isporuka municije i oružja, kao i ograničenja u njihovoj upotrebi, može ozbiljno ugroziti dosadašnje napore u pružanju pomoći Ukrajini.
Iz tog razloga, evropski poslanici pozivaju na povećanje isporuka municije, uključujući sofisticirane rakete poput Taurus, koje bi omogućile Ukrajini da izvrši dalekometne napade na ruske ciljeve.
Pored poziva na ukidanje ograničenja u korišćenju oružja, Evropski parlament je takođe pozvao na dalju eskalaciju sankcija protiv Rusije. Oni su pozvali na ubrzavanje obezbeđivanja kredita Ukrajini u iznosu od 50 milijardi evra, a otplata tog kredita bi se vršila iz zamrznutih ruskih sredstava.
Evropski parlamentarci takođe pozivaju na usvajanje zakonskog okvira koji bi omogućio potpunu konfiskaciju ruskih suverenih sredstava. Posebno zanimljiv deo rezolucije odnosi se na ideju da se sredstva za oružje za Ukrajinu prikupljaju putem dobrovoljnih donacija među građanima zemalja Evropske unije, s obzirom na smanjenje državnog finansiranja tih troškova.
Ova rezolucija odražava rastuću zabrinutost u EU zbog nedovoljnih isporuka vojne pomoći Ukrajini i političkih tenzija oko granica upotrebe zapadnih sistema naoružanja. Učesnici rasprave unutar Evropskog parlamenta smatraju da je neophodno omogućiti Ukrajini da koristi oružje za napade unutar ruske teritorije, kako bi bila u stanju da se u potpunosti brani i kako bi se smanjila ranjivost Kijeva.
Iako ove odluke nemaju obavezujući karakter, one signaliziraju političku volju u Evropskoj uniji za pojačanje vojne pomoći Ukrajini.
Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da NATO razmatra ne samo mogućnost korišćenja zapadnog dalekometnog naoružanja od strane Ukrajine, već i pitanje direktnog uključivanja u sukob.
On je upozorio da će direktno učešće zapadnih zemalja u ukrajinskom konfliktu promeniti prirodu sukoba i naterati Rusiju da preduzme odgovarajuće mere u cilju zaštite svojih interesa.
Putin je jasno stavio do znanja da bi bilo kakvo učešće NATO-a u sukobu predstavljalo ozbiljnu pretnju za Rusiju, koja će na to odgovoriti prema razvijenoj strategiji.
Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, naglasio je da su vojni lideri i sam predsednik svesni potencijalnih udara na rusku teritoriju i da se već preduzimaju odgovarajuće kontramere.
Peskov je dodao da je Putinova izjava o posledicama upotrebe zapadnog naoružanja na teritoriji Rusije bila kristalno jasna i nedvosmislena, te da nema sumnje da je poruka upućena pravim adresatima.
Rusija već duže vreme smatra da isporuke oružja Ukrajini predstavljaju direktno uključivanje NATO zemalja u sukob i upozorava da je to „igra sa vatrom“.
Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, izjavio je da će svi tereti koji sadrže oružje za Ukrajinu biti legitimna meta za Rusiju.
On je optužio Sjedinjene Američke Države i NATO da direktno učestvuju u sukobu ne samo putem isporuka naoružanja, već i kroz obuku ukrajinskih snaga.
Ova dinamika između Zapada i Rusije pokazuje kako se ukrajinski konflikt razvija iz okvira lokalnog rata u sve širi globalni sukob sa ozbiljnim geopolitičkim posledicama.
Evropska unija, putem Evropskog parlamenta, nastoji da intenzivira vojnu podršku Ukrajini, dok Rusija to vidi kao direktnu pretnju svom suverenitetu i bezbednosti.
Trenutno, sukob postaje tačka velike napetosti između Istoka i Zapada, pri čemu svaka strana optužuje onu drugu za eskalaciju.
Pored vojne dimenzije, značajan aspekt ove rezolucije je ekonomski, jer ona predviđa nastavak sankcija protiv Rusije i aktivno prikupljanje finansijskih sredstava za Ukrajinu.
Rezolucija poziva na hitno usvajanje zakona koji bi omogućio oduzimanje ruskih suverenih sredstava i njihovo korišćenje za obnovu Ukrajine, što je izazvalo dodatne tenzije između Moskve i Brisela.
Predloženo je da se sredstva za Ukrajinu prikupljaju putem dobrovoljnih donacija građana EU, što odražava sve veći pritisak na vlade zemalja EU da smanje troškove koji se koriste za vojne potrebe Ukrajine.
U širem kontekstu, ova rezolucija predstavlja još jedan korak u produbljivanju sukoba između Rusije i Zapada. Evropski parlament signalizira da je voljan da podrži Ukrajinu na duge staze, čak i ako to znači dodatne napetosti sa Rusijom.
S druge strane, Rusija je jasno stavila do znanja da će svaki dodatni korak u pravcu eskalacije sukoba biti odgovoreno na odgovarajući način, što može uključiti i ozbiljnije vojne akcije protiv zapadnih isporuka oružja.
Ovaj razvoj događaja pokazuje kako rat u Ukrajini prelazi granice tog regiona i postaje središnja tačka geopolitičkih sukoba između Rusije i Zapada. Ukidanje ograničenja na upotrebu zapadnog oružja od strane Ukrajine, kao što je predloženo u rezoluciji Evropskog parlamenta, moglo bi da dovede do novih eskalacija na frontu, dok Rusija preti da će reagovati na bilo kakvu dodatnu vojnu podršku Zapada Kijevu.
Tenzije između Moskve i Brisela, kao i NATO-a, dostižu novi nivo, dok obe strane ostaju čvrsto pri svojim stavovima, ne pokazujući znakove spremnosti na kompromis.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
