Na Jadranu su se desila dva događaja o kojima će ribari još dugo pričati. Najpre je u blizini ostrva Žirja kod Šibenika, tokom pecanja, ajkula završila na udici i izazvala buru na čamcu.
Nedugo zatim, na oko jednu milju od Petrovca u Crnoj Gori, ribar Milo Đukanović suočio se sa sličnim prizorom – ajkula se zakačila na parangal, pa je usledila duga i iscrpljujuća borba. Na kraju, Đukanović ju je pustio nazad u more.
Iako ajkule u Jadranu nisu svakodnevna pojava, stručnjaci podsećaju da ih u manjem broju ipak ima. Dolaze bliže obali tragajući za hranom, a poslednjih nedelja dodatni razlog su i visoke temperature koje su zagrejale površinski sloj mora.
To ih neretko navodi da zalutaju u priobalna područja, bliže ljudima. Uglavnom nisu opasne, ali savet je uvek isti – oprez i poštovanje pravila kupanja i ulaska u more.
Ko god je pokušao da izvuče ajkulu, zna o kakvoj se sili radi. Štapovi moraju biti posebno jaki, borba traje satima, a trenutak kada se riba dovede do broda nikada ne sme biti praćen nepromišljenim potezima. Nikako rukama, upozoravaju iskusni ribari.
Slične situacije nisu vezane samo za Jadran. Pre samo nekoliko meseci, u junu, u egipatskom letovalištu Hurgada zabeležen je tragičan slučaj kada je ajkula napala ruskog turistu dok je plivao blizu obale.
U Grčkoj, u avgustu prošle godine, kod ostrva Rodos, lokalni mediji su izvestili da je plivač nastradao u susretu sa ajkulom, što je podsetilo javnost da Mediteran krije svoje senke.
A u Turskoj, u Bodrumu, u julu, ribari su prijavili da je ajkula prišla vrlo blizu plaže i povredila kupača, što je izazvalo talas panike među turistima.
Nekada ovakvi događaji prođu tiho, bez posledica, a ponekad se završe tragično. Jedno je sigurno – more čuva svoje zakonitosti. A čovek, ma koliko iskusno bacao mreže i štapove, uvek ostaje gost u tom svetu.
Zato se ovakve epizode ne pamte samo kao ribarske priče, već i kao podsećanje na ravnotežu koja vlada ispod površine.
