Neke od najpoznatijih srpskih voda su već u vlasništvu stranih kompanija. Zainteresovanost još jednog stranog kupca za neku srpsku vodu stoga svakako ne bi izazvala takvo interesovanje da nije reč o Ilonu Masku, sa 265,4 milijarde dolara najbogatijem čoveku na planeti.
Da li će rezultati testiranja pokazati da je vojvođanska jodirana voda „Minakva“ ono što Mask traži, ili će se ipak opredeliti za neku evropsku vodu za koju je takođe zainteresovan, videće se.
Naravno, pitanje je i da li su vlasnici fabrike u većinskom porodičnom vlasništvu i u manjem delu investicionog fonda „Grejt voters investment“ uopšte zainteresovani za novog suvlasnika ili bi to bila ponuda koja se ne odbija.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
„Srednja fabrika vode, ništa preterano, veliko učešće na marketu, ništa preterano jak značaj brenda. Jednostavno, ponavljam još jedanput, očigledno je sam karakter vode kao vode koja sadrži puno joda opredelio interesovanje za takvu investiciju“, kaže za RTS prof. dr Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta.
U Srbiji trenutno ima oko 300 aktivnih izvora i tridesetak kompanija koje se bave flaširanjem mineralnih voda. Sa potrošnjom od 80 litara flaširane vode po stanovniku godišnje na začelju smo evropske liste jer smo jedna od retkih zemalja gde voda može da se pije sa česme.
Situacija se popravlja poslednjih godina sa proizvodnjom aromatizovanih voda čija su proizvodnja i izvoz duplo povećani.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
„Skoro 20 odsto od onoga što proizvedemo, mi i izvezemo, a pošto je tržište liberalizovano znači takođe i da uvozimo vodu ali je taj uvoz negde oko 10 odsto vrednosti našeg izvoza voda, tako da smo tu još jako dobri“, kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.
Voda je proizvod u čijoj ceni najviše učestvuje ambalaža. Zbog toga, ali i sve viših cena transporta potrebne su velike količine da bi se izvoz isplatio, a za to su potrebna i nova ulaganja.
„Niko ne može da uzme taj izvor vode pa da ga negde ponese, da ga stavi na rame, nego će ta voda tu da teče samo treba naplaćivati adekvatnu vodnu rentu“, kaže profesor Aćimović.
Visoke naknade za korišćenje podzemnih voda kakve smo imali u jednom periodu odbijale su investitore.
„Nove kompanije koje ulaze u vlasništvo praktično dolaze sa novim tržištima i samo dodaju našu vodu svom portfoliju proizvoda koje već rade na tim drugim tržištima tako da je jedan od uspeha izvoza vezan i za tu priču“, kaže Bogunović.
Cela istočna i jugoistočna, južna, jugozapadna pa i deo zapadne Srbije, bogati su podzemnim izvorima voda, a zahvaljujući sastavu zemljišta po kvalitetu su u samom svetskom vrhu, preneo je RTS.
