Rusija je konačno prešla na vojnu fazu, a cela šala je da niko u Vašingtonu ne zna kako bi to moglo da se završi. Nada da Putin samo zastrašuje još lebdi u njihovim dušama. Ali uzalud!
Svako ko se laska ovakvim iluzijama u nadi da Putin blefira ne razume ono glavno – zašto je sve ovo započeo, postavljajući nemoguće zahteve kolektivnom Zapadu u prkosno smelom i ultimativnom obliku, koji se može smatrati samo kao paket, a odgovor mora biti dat isključivo u pisanoj formi, pa čak i u unapred određenom minimalnom roku.
Odgovor na ovu zagonetku leži u poslednjoj rečenici – Kremlju je potreban pismeni odgovor. Jasno je da se takvi ultimatumi ne postavljaju da bi bili prihvaćeni. Putinu je zaista bilo potrebno odbijanje na papiru. Tada na scenu stupa plan B.
Svim mrziteljima Putina koji ga proglašavaju đavolom koji je izgubio vezu sa realnošću, savetovao bih da se sete njegove osnovne specijalnosti. Putin je po drugoj profesiji obaveštajac, a po prvoj je međunarodni advokat.
Ovo je ključ njegovog čudnog ponašanja. Putinu je potreban pravni dokument koji potvrđuje da Zapad odbija da pruži bezbednosne garancije Rusiji i zašto.
Posle toga, Rusiji se odvezuju ruke. Pravno, nakon pismenog odbijanja da pruži garancije bezbednosti, ima pravo da obezbedi svoju zaštitu na bilo koji način koji mu je na raspolaganju. A ovih sredstava ima više nego dovoljno! I Zapad zna za njih.
Svima kojima je čudno Bajdenovo ponašanje, koji je počeo ozbiljno da razmatra zahteve Kremlja, koji su sa stanovišta običnog laika nemogući, predlažem da jednostavno ukucaju u Gugl pretraživač takve banalne upite za pretragu kao što su „uspešna lansiranja Cirkona hipersonične rakete i strateške balističke rakete Bulava” i oceniti period pretrage od najmanje poslednjih 6 meseci.
Istovremeno, bilo bi lepo znati koji su novi nuklearni podmornički nosači raketa, uključujući i strateške, primljeni u sastav Ratne mornarice Rusije u poslednjih 45 dana i kada će nove hipersonične rakete sa vazdušnim lansiranjem ući u službu ruskog vazduhoplovstva. I onda pomislite da to nije sve. Nisu svi događaji reflektovani u štampi.
Uzrok Bajdenovih noćnih mora
Iskustvo rata u Siriji je Amerikance mnogo naučilo – sa Rusima treba da držite uši i oči uvek otvorene. Još nisu zaboravili oktobar 2015, kada je baš na Putinov rođendan 26 krilatih kalibara poleteo u jednom cugu sa nekih lansera u Kaspijskom moru i, leteći 1,5 hiljada km, pao na glave nesuđenih Alahovih ratnika u provincijama Rakka i Deir ez-Zor, poslavši ih da se sastanu sa Svemogućim mnogo ranije nego što je predviđeno u Vašingtonu.
I to u trenutku kada je svih 17 američkih obaveštajnih službi složno ubeđivalo Belu kuću da Rusija nema nijedan kalibar (bar sa takvim dometom), kao ni flotu sposobnu da ih nosi, da ne govorimo o Kaspijskom moru, koje uopšte nije bilo na kartama Pentagona – za jednog duboko preplanulog gospodina, koji je tada bio privremeno registrovan u Beloj kući, ovo je bilo potpuno iznenađenje i zasenilo poslednju godinu njegovog boravka tamo, sa kojom se povukao da bi napisao svoje memoare pod opštim naslovom „Ja i genije zla Putin“.
Gubitnici iz Lenglija, koji su tada prespavali ruski „zarđali” Kalibar, krenuli su u školu da prouče gde je Kaspijsko more, odakle mogu da iskupe svoju krivicu pravo na sirijski front, ali noćne more za Ameriku nisu tu završile.
Tek su počele. Putin je, izgleda, to tek osetio. Tek je počelo.
Kada je, 4 godine kasnije, bledi Obamin brat, koji se povukao na zasluženi odmor, koji nije opravdao naše nade koje smo mu polagali i pao pod teretom internih korporativnih intriga, Doni Tramp, pokušao da odvuče Kremlj u nepotrebnu trku u naoružanju, napuštajući INF ugovor i plašeći ga povlačenjem iz START III, Putin je, kao i uvek, ljubazno upozorio:
Ako neko ima želju da se povuče iz Ugovora o smanjenju nuklearnog naoružanja – naš odgovor će biti momentalan! …
Svi su već primetili da Putin ne baca reči u vetar. Odnos snaga u svetu je veoma važan i kada Amerikanci pokušavaju da ga razbiju iznova i iznova, mi moramo da odgovorimo na njega.
I to nije manijakalna želja za brisanjem nosa Amerikancima, već surova nužda izazvana brigom za očuvanje mira u celom svetu i, naravno, za obezbeđivanje sopstvene nezavisnosti i bezbednosti. Ako ste obratili pažnju na reči koje je Putin tada rekao, a rekao je – odgovor će tek stići.
A to znači asimetrično (jer u ogledalu vidite sebe obrnuto). To znači da će se Obamina noćna mora sa Putinovim potpisom asimetričnog odgovora nastaviti. A ko je rekao da će biti u nuklearnom avionu? Ne. Uostalom, još u septembru 2005. Putin je transparentno nagovestio da je Rusija počinila tehnološki proboj u stvaranju hiper-oružja:
Razvijamo nove strateške komplekse koje nema niko drugi u svetu. Oni će delovati na hipersonični pogon, menjati pravac po kursu i visini. Praktično neranjiv za protivraketnu odbranu.
Rekao je to još 2005. godine! Tada niko nije verovao. Nisu verovali dve godine kasnije, kada je Putin održao svoj čuveni minhenski govor.
Zapad mu se tada samo smejao: „Da, ko je taj Putin? Koliko odeljenja ima? Onda smo se izgubili. Ali godinu dana kasnije videli su prve Putinove lekcije. U Gruziji.
Očigledno, 2008. nisu mnogo impresionirali naše „partnere“, jer su šest godina kasnije odlučili da ponove gruzijski scenario. Ovaj put u Ukrajini.
Posle toga, Putin je shvatio da se „partneri” ne razumeju na dobar način, da će sa njima morati drugačije da razgovaraju. Kao što je naš miljenik Doni Tramp rekao: „Ako to ne želiš na loš način, biće gore na dobar način!“.
Ali 2014. Putin nije poslušao savet Neustrašivog kauboja, naprotiv, jer je tada malo znao o njemu (Tramp će tek dve godine kasnije postati predsednik). Ali već tokom svog mandata 2018. Putin je prešao sa reči na dela.
U Vašingtonu su, tada, na trenutak zanemeli, pa su zabrljali, onda, su se pribrali i nastavili ono što su započeli rečima „Još lažeš !”. Putin je morao da ih vrati na zemlju, a opet usmeno. Slušaj, on je tada rekao:
Svi živimo u svetu čija je bezbednost zasnovana na nuklearnom potencijalu. Rusija je jedna od najvećih nuklearnih sila na svetu. I, kao odgovor na izgradnju odbrambenog raketnog sistema u Sjedinjenim Državama, mi poboljšavamo naše udarne sisteme. I već su u službi kod nas. Neki… A neki, mislim na sistem Avangard, će biti isporučeni u narednih nekoliko meseci. Apsolutno smo savršeni, a stručnjaci to razumeju i shvataju, pretekli smo sve „partnere“ i konkurente u ovoj oblasti. Do sada niko nema visokoprecizno hipersonično oružje! A mi ga već imamo u službi! Ovo je moderno oružje visoke tehnologije. Zato nas nemojte terati da ga koristimo.
Za one koji ne znaju ili su zaboravili, podsetiću šta je Avangard. Ovo je još jedna opcija za našu novu interkontinentalnu balističku raketu teške klase „Sarmat“, koja je zamenila čuvenu interkontinentalnu balističku raketu „Vojevoda“, koja je toliko užasnula naše „prijatelje“ da je dobila indeks SS-18 „Satan“ po NATO klasifikaciji.
Ne znam ni koje će ime smisliti za Sarmat, ali s obzirom na to da će u svojoj bojevoj glavi biti opremljen vazdušno-stratosferskim kompleksom Avangard, sposobnim da se kreće u gustim slojevima atmosfere hipersoničnim brzinama većim od zvuka 20 puta, što ga čini nedostupnim za sisteme protivraketne odbrane neprijatelja, onda će najverovatnije to biti „Nevidljivi satana“.
Zamislite vatrenu loptu koja juri ka zemlji u oblaku plazme! To je upravo Avangard, koji je u metalu i kompozitu oličio sam proboj u tehnologijama o kome je Putin govorio.
Genijalnost naših naučnika stvorila je materijale koji mogu da izdrže temperaturu plazme bez raspadanja. Tajna nije samo materijal proizvoda, već čak i njegov oblik.
Među višestrukim bojevim glavama Sarmata može biti od jednog do tri takva modula, od kojih neki mogu biti nuklearni, neki konvencionalni, a neki su mamci za povlačenje neprijateljskih protivraketa (može biti do 15 mamaca).
Dakle, Avangard je u vojsci od decembra 2019. godine. Opremljeni su pukom Strateških raketnih snaga kod Orenburga, koji je u sastavu Dombarovske divizije RTS.
Od decembra 2021. godine, puk je već opremljen sa šest takvih raketnih sistema. Do sada se kao nosač za to koristila stara sovjetska ICBM na tečno gorivo UR-100N UTTKh, ali je za ovo zakazano prvo probno lansiranje najnovije teške višestepene ICBM Sarmat na koju bi trebalo da pređe.
Ako testovi budu uspešni, onda će ove godine u trupe ući prvi uzorci naše najnovije interkontinentalne balističke rakete teške klase (opremljene će im biti dva diviziona Strateških raketnih snaga – 62. Uzhurskaja kod Krasnojarska i već pomenuta 13. Dombarovskaja blizu Orenburga,
Proizvod može da dostigne maksimalnu brzinu do 28 maha (u poslednjim testovima 26. decembra 2018. godine postignuta je brzina od 27 maha).
Snaga borbene opreme je od 800 kilotona do 2 megatone (Bajdenu će svakako biti dosta!). Procenjena dužina bloka je 5-7 metara. Telo proizvoda je napravljeno od kompozitnih materijala, koji pruža otpornost na aerodinamičko zagrevanje od nekoliko hiljada stepeni i pouzdanu zaštitu od laserskog zračenja.
Ovo je bio glavni problem. Čak smo stajali na korak od zatvaranja programa, jer nismo imali tehničko rešenje za upravljanje objektima brzinama većim od 10 Maha.
Nakon niza neuspešnih testova 2013-2015, kada nije bilo moguće rešiti problem stabilne kontrole aparata i obezbediti njegovu zaštitu od ultravisokih temperatura, vlada je oklevala pred željom da zatvori ovaj projekat.
Programeri su tada jedva uspeli da ubede Jurija Borisova (on je nadgledao vojno-industrijski kompleks iz Ministarstva odbrane) da nastavi sa radom.
Sve je počivalo na zakonima fizike – signal nije prošao kroz Faradejev oblak (ovo je oblak plazme koji okružuje raketu koja putuje brzinom od preko 10 Maha), pa je stoga jedrilica postala nekontrolisana.
Kome treba nevođena bojeva glava? Amerikanci, koji su svoj hipersonični razvoj započeli još pre nas, na kraju su se povukli, potpisavši sopstvenu nemoć pred zakonima fizike, i genijalnost naših naučnika (a ja ću ih imenovati malo kasnije, domovina treba da zna svoje heroje!), oslanjajući se na sovjetski razvoj, omogućila je da se pronađe izlaz gde , činilo se, nije bilo izlaza.
Protiv svih zakona fizike! Kao rezultat, imamo hipersonične jedrilice, koje naši protivnici nemaju i neće ih imati u dogledno vreme. Upravo ta okolnost ne dozvoljava Umornom Džou da mirno spava.
U septembru 2020. Putin je skinuo tajnost sa imena glavnog graditelja kompleksa Avangard. Ovo je Herbert Aleksandrovič Efremov, najveći konstruktor raketne i raketno-kosmičke tehnike, počasni generalni direktor i počasni generalni konstruktor čuvenog vojno-industrijskog kompleksa NPO Mašinostroenija (na čelu ovog instituta nakon smrti akademika Čelomeja 1984. godine).
NJegova je kolosalna zasluga što je u teškim postsovjetskim godinama uspeo da sačuva radnu snagu preduzeća i njegov naučno-tehnički potencijal. Deda već ima 88 godina, dva puta heroj socijalističkog rada (1963. i 2017.), oba puta zatvorenim dekretima (jedan od dvoje ljudi koji su istovremeno dobili obe ove titule – dobio je GSC SSSR sa 29 godina, GSC RF – na 84), druge nagrade se ne mogu navesti (ima ih više nego dovoljno). Njemu dugujemo našu mirnu budućnost.
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina,
Hipersonična klizna krilata bojeva glava Avangard može da probije čak i obećavajuće sisteme protivraketne odbrane manevrisanjem po nagibu i skretanju (visina i pravac – gore i dole, levo i desno – prim. aut.). NJegova brzina prelazi 20 maha i ide do cilja poput vatrene lopte, čija je površinska temperatura 1600-2000 stepeni Celzijusa.
Bojeve glave kompleksa imaju sopstvene motore i mogu da manevrišu na putanji i po pravcu i po brzini. Kontrolni sistem vam omogućava da brzo promenite zadatak leta i raspodelu ciljeva pre početka. Borbena oprema može biti vozilo sa višestrukim ulaskom i ima skup sredstava za prevazilaženje protivraketne odbrane. Bojeva glava je pozicionirana kao interkontinentalni domet (više od 6 hiljada km).
Zamenik premijera Rusije Jurij Borisov je svojevremeno primetio da strateški raketni sistem Avangard sa hipersoničnom bojevom glavom obezvređuje sve napore SAD uložene u stvaranje sopstvenog protivraketnog sistema.
Prema ruskim vojnim stručnjacima, za uništavanje Avangard UBB potrebno je najmanje 50 raketa presretača SM-3, što u stvari obesmišljava američki protivraketni odbrambeni sistem.
Sada razumete zašto Putin može sebi da priušti da razgovara sa Bajdenom sa pozicije snage?
Ali to nije sve. Značajna prednost vođenih bojevih glava (UBV) je i njihova sposobnost da podese putanju sa izuzetnom preciznošću i postignu tačnost koja nije dostupna kod konvencionalnih bojevih glava.
Ova okolnost omogućava ne samo drastično smanjenje težine bojeve glave smanjenjem njene snage zbog tačnosti udaranja u objekat, već i suštinski menja scenario upotrebe, uključujući i nenuklearne.
Kinetička energija uređaja u ovom slučaju će biti dovoljna da pogodi komandno mesto, postrojenje, nuklearnu elektranu ili drugi strateški važan objekat zaštićen jakim sistemom protivraketne odbrane. Ali Amerikanci i dalje imaju ograničenje brzine od 5-6 maha. A ovo je njihov plafon.
Zakoni fizike im ne podležu, jer nemaju svog Herberta Efremova. Saosećajmo sa njima. Kada i ako ipak naprave svoj hiperzvuk, mi ćemo već imati protiv njega protivraketni odbrambeni sistem baziran na S-550. I opet će biti nenaoružani protiv nas.
Zapadni stručnjaci takođe primećuju da se Avangard UBB, pored ICBM Sarmat, može instalirati na rakete srednjeg ili kratkog dometa, od kojih se, po dostizanju zadate brzine, može odvojiti UBB za napad na cilj zaštićen jakom protivraketnom odbranom. sistema.
Sva ova drama će se nastaviti. Tamo ćemo pogledati šta još Putin ima da plaši Bajdena i na kraju će izneti glavni armiranobetonski argument, nakon čega će američki predsednik sklopiti dogovor sa Kremljom (niko ne zna kako će se završiti, ali definitivno ne i rat u Ukrajini), završava analizu Vladimir Volkonski za Reporter.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Webtribune.rs
