Duboko u austrijskim Alpima jednog ranog jutra 1945. godine, Ida Vajzenbaher je otvorila vrata i suočila se sa nacističkim vojnikom.
„Spremaj se“, rekao joj je. „Osedlaj konja i spremi kola. Trebaš nam“.
Vajzenbaher je uradila kako joj je rečeno i dovela porodična kola pored vojnog vozila. Vojnici su onda natovarili teške sanduke na kola. Svaka je bila obeležena sa nekoliko slova i brojeva na osnovu kojih nije moglo da se zaključi šta se u njima nalazi. Kada su kola napunjena, vojnik je rekao devojci da vozi do obližnjeg jezera Toplic.
Samo kola koja vuku konji su mogla da prenesu tovar do konačnog odredišta.
Bilo je potrebno tri puta proći put do jezera kako bi se preneo sav tovar. Na kraju poslednjeg puta, Vajzenbaherova je videla da vojnici bacaju sanduke u jezero. Vajznebaherova se zapitala šta su to ti sanduci mogli sadržati da su morali biti potopljeni na dno jezera?
[adsenseyu1]
„Najveća krađa u istoriji“
Tokom Drugog svetskog rata, nemačke trupe su napale brojne države širom Evrope. Usput su obično pokrali rezerve banki tih država i nosili zlato nazad u Nemačku. Žrtvama Holokausta su takođe otimane bilo kakve dragocenosti poput zlatnog nakita. Zlato sa ovih izvora je zatim bilo istopljeno i oblikovano u poluge sa oznakom Nemačke centralne banke. Većina ovog zlata je iskorišćena da se plati rat, ali dosta toga je ostalo netaknuto i u rukama nacista nakon što se rat završio.
U februaru 1945. godine predsednik Nemačke centralne banke je naredio da se većina zlatnih rezervi pošalje u selo Merkers na 300 kilometara od Berlina. Tamo su sakrivene duboko ispod zemlje u rudniku kalijuma. U tom rudniku su se takođe čuvala razna umetnička dela, od kojih su neka pripadala nemačkim muzejima, dok su druga pokradena sa osvojenih teritorija.
U aprilu, Merkers je zarobila Treća armija SAD pod komandom poručnika generala Džordža Petona. Francuski civili koji su radili u rudniku su rekli američkoj vojsci šta je tamo sakriveno i blago je uskoro palo u ruke Amerikanaca.
Oznaka na blagu je pokazivala da je tamo bilo 8.198 zlatnih poluga zajedno sa novčićima, srebrnim polugama i papirnim novcem. Ukupna vrednost (u dolarima iz 1945.) procenjena je na oko 520 miliona dolara. Ovo je bio samo deo nacističkog blaga. Ostatak se nalazio u Berlinu.
[adsenseyu4]
Do aprila 1945., saveznici su se približili nemačkoj prestonici i nacistički zvaničnici su odlučili da premeste preostali sadržaj banke u Oberbajern u južnoj Bavarskoj. Tamo, u planinama, nacisti su se nadali da će se uspeti zadržati. Bar 9 tona zlata je poslato u Oberbajern zajedno sa vrećama strane valute i novčićima.
Za blago se, zajedno sa 730 zlatnih poluga, mislilo da je bilo sakriveno oko jezera Valhenze. Nakon rata, američki vojnici su uspeli da pronađu oko 11 miliona dolara blaga. Preko 3 miliona dolara nikad nije pronađeno. Manji deo su možda preneli nacisti iz države, ali šta se desilo sa zlatom koje nedostaje?
Nestanak ovog blaga je zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda kao „najveća krađa u svetskoj istoriji“.
Jezero Toplic je oko 1,5 kilometara dugačko i nalazi se između strmih krečnjačkih stena u regiji Salckamergut u Austriji. To je lepo, ali zabačeno mesto. Voda je preko 90 metara duboka i bez kiseonika. Bez kiseonika u jezeru mogu da opstanu samo neke vrste bakterija i jedna vrsta crva. Zbog svoje mračne, duboke i izolovane lokacije, jezero se čini kao savršeno mesto da se nešto sakrije.
Da li su kutije koje je Ida Vajzenbaher videla bile napunjene nestalim zlatom? Mnogi misle da jesu. Oko 1959. godine su Nemci poslali ronioce da istraže jezero. Ono što su pronašli nije bilo zlato, već kutije sa falsifikovanim britanskim funtama, tajnim dokumentima i presom za štampanje.
[adsenseyu1]
Operacija Bernard
Saznalo se da je ono što je pronađeno u stvari ostatak od tajnog nemačkog projekta po imenu Bernard. Do ideje je došao Hitler lično. Vešti štampari su regrutovani iz koncentracionih logora i data im je najbolja grafička oprema i oprema za štampanje. Njihov zadatak je bio da falsifikuju neprijateljsku valutu. Ona je trebalo da se koristi za plaćanje rata, ali i da se oslabi neprijateljska ekonomija.
Procenjuje se da je količina od 4,5 milijardi dolara falsifikovana u operaciji Bernard. Većina novca je bila u britanksim funtama. Operacija je bila toliko uspešna da je na kraju rata Banka Engleske opozvala i ponovo dizajnirala svoju valutu. Američki dolar je takođe bio na meti, ali se rat završio pre nego što su značajnije količine valute SAD mogle biti napravljene.
Kada se operacija Bernard preselila iz Berlina, SS-ovci su navodno odlučili da sakriju dokaze na dnu jezera Toplic. Da li je moguće da je još nešto sakriveno tamo?
Nemci su 1963. uposlili sportskog ronioca da to otkrije. Nažalost, on je umro u tom pokušaju. Austrijska vlada je na to odgovorila tako što je zabranila ronjenje u jezeru zarad traženja blaga. Oni su takođe pokrenuli svoju istragu. U operaciji je pronađeno još 18 kutija falsifikovanog novca zajedno sa šablonima za štampanje.
Rakete, projektili, mine i druga eksperimentalna oružja su takođe izvučena sa dna jezera. Izgleda da se tokom rata Toplic koristio za testiranje torpeda, pa čak i projektila koji bi se mogao lansirati iz podmornice pod vodom.
Do 1983. godine se mislilo da je jezero potpuno očišćeno od nacističkog materijala, ali iste godine je biolog, profesor Hans Frike, počeo roniti u Toplicu i pronašao još stvari. Frike na početku nije bio zaintersovan za blago, te je dobio specijalnu dozvolu da roni ne bi li pronašao nekakav oblik života u ovim bezkiseoničnim dubinama.
Otkrio je nekoliko vrsta bakterija i crva koji je uspeo da preživi uprkos grubim uslovima. Takođe je pronašao još falsifikovanih britanskih funti zajedno sa još nekom vojnom opremom. Njegovo otkriće je uzburkalo spekulacije da se u jezeru još uvek nalaze zlatne poluge. Ali ako ih je bilo, Frike ih nikada nije pronašao.
Najkompletnija pretraga jezera se odigrala 2000. godine kada je američka televizijska mreža Si-Bi-Es, zajedno sa Svetskim jevrejskim kongresom, finansirala istraživanje Toplica uz organizaciju kompanije Oceaneering Technologies. Oni su pretražili dno jezera, centimetar po centimetar koristeći daljinsku podmornicu Fantom.
Otkrili su da se na samom dnu jezera nalazi drveće koje je tu upalo sa okolnih planina. Na nekim mestima su drva bila naslagana i do 20 metara što je dosta otežalo istraživanje podmornicom. Pronađena je još jedna kutija puna falsifikovanih britanskih novčanica.
Himze kotao
Čini se da se uz sve ove potrage reputacija jezera Toplic kao lokacije izgubljenog blaga izgubila. To ipak nije slučaj. Neki i dalje veruju da se u tom ili drugim jezerima u Austriji i Nemačkoj još uvek kriju milioni u zlatu.
Njihova spekulacija je ojačana 2003. godine kada je ronilac amater otkrio zlatni kotao na dnu jezere Himze u Bavarskoj. Kotao je dekorisan sa keltskim i indogermanskim figurama i smatra se da ga je naručio jedan od vrhovnih nacističkih zvaničnika kojeg je inspirisala takva mitologija.
Procenjuje se da kotao, koji teži oko 12 kilograma, vredi oko 100.000 dolara.
Webtribune.rs
