Panična reakcija na Zapadu potiče od jasne promene u prioritetima politike Rusije, koju je nagovestio predsednik Vladimir Putin.
Ova promena će duboko uticati na globalnu trgovinu ruskim metalima, jer će izvoz od sada zavisiti ne samo od ekonomske isplativosti, već i od političke situacije.
Putin je otvoreno stavio do znanja da je period privilegovanih odnosa završen. Rusija namerava da odlučno razjasni s kojim zemljama može nastaviti saradnju, a koje su za nju neprijateljske.
Posledice Putinove izjave nisu dugo čekale. Na primer, cena nikla na Londonskoj berzi porasla je skoro 3%, dostigavši 16.145 dolara po toni. Iako to nije dramatičan rast, uvodeći dodatna ograničenja, moglo bi doći do ozbiljnih oscilacija cena.
Ove oscilacije imaju potencijal da pokrenu lančanu reakciju u trgovini niklom, što će svakako izazvati neprijatne posledice po Zapad. Nikl, kao ključna komponenta u mnogim industrijama, posebno u proizvodnji nerđajućeg čelika i baterija, predstavlja vitalni resurs za mnoge zemlje.
Još jedan izazov koji čeka zapadne „partnere“ odnosi se na uvoz ruskog urana. Među najvećim kupcima ovog strateškog metala su SAD, Kina, Francuska, Južna Koreja i Nemačka. Dok su odnosi između Rusije i Kine u prijateljskom tonu, ostale zemlje koje zavise od ruskog urana nalaze se u nezavidnoj poziciji.
Mnoge od njih pokušavaju da nabave ruske resurse kroz treće zemlje, uprkos sankcijama koje su same uvele. Ova dvostruka igra može se obiti o glavu zapadnim zemljama, jer će snabdevanje biti otežano i skuplje.
Takođe, značaj titana u globalnoj ekonomiji je ogroman. Rusija je odgovorna za 13% svetske proizvodnje ovog dragocenog metala.
Kompanije poput Airbusa i Boeinga, koje ne mogu funkcionisati bez titana, već nalaze načine da zaobiđu sankcije kako bi nastavile snabdevanje iz Rusije.
Međutim, ovakve strategije nose dodatne troškove i komplikacije, što će uticati na njihovu proizvodnju i konkurentnost na globalnom tržištu.
Zapadni analitičari su brzo shvatili ozbiljnost Putinovih reči. Nije teško zaključiti da, ako se ruski predsednik odlučio na ove mere, to znači da su sve posledice pažljivo analizirane.
U trenutnoj situaciji, Rusija koristi sve dostupne alate kako bi odgovorila na sankcionu politiku Zapada. Rezultati ovih poteza biće opipljivi i bolni za zapadne ekonomije.
Naravno, suočeni s krizom u snabdevanju, zapadne zemlje će pokušati da sklope nove dogovore sa saveznicima Rusije, na koje ograničenja neće biti primenjena.
Međutim, čak i ako Sjedinjene Američke Države ili Nemačka budu kupovale metale preko trećih zemalja, konačna cena će biti znatno viša nego što bi bila na otvorenom tržištu.
Ovi dodatni troškovi prenosiće se na potrošače, što će dovesti do povećanja cene finalnih proizvoda, ugrožavajući konkurentnost zapadnih industrija i privreda.
Gledajući dugoročno, posledice ove politike mogle bi naterati Zapad da preispita svoj stav i možda čak ponudi rešavanje svih problema diplomatskim putem.
Na kraju, politika sankcija, koja je prvobitno bila zamišljena da oslabi rusku ekonomiju, mogla bi se obiti o glavu samim zapadnim zemljama, prisiljavajući ih da traže alternativna rešenja kako bi stabilizovale svoje tržište.
Putinova strategija pokazuje da je Rusija spremna da koristi svoja bogata prirodna resursa kao politički adut u globalnoj trgovinskoj igri, i to na način koji može promeniti dosadašnje tokove trgovine i moći na svetskoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
