Da li među društvenim i političkim elitama na Zapadu ima dovoljno razuma da ne započnu nuklearni rat sa Rusijom
Iako Ukrajina, po svojoj geostrateškoj i geoekonomskoj važnosti, zaostaje za energentima zasićenom bliskoistočnom regijom, kroz koju prolaze neki od najvažnijih svetskih trgovačkih i plovnih puteva, upravo ova zemlja ostaje žarište gde najlakše može da izbije fatalni frontalni sukoba između SAD i Rusije, piše geopolitičar Zoran Meter za hrvatski sajt „Geopolitika njuz“.
Žele li to na Zapadu da priznaju ili ne, Rusiju danas podržava velika većina zemalja Globalnog juga, koje su svesne da o ishodu konflikta u Ukrajini zavise njihove ambicije da igraju samostalniju ulogu u svetu, izvan okvira vekovne dominacije Zapada.
A to je i za Zapad najveći problem, a ne pitanje kakve će granice ubuduće Ukrajina i da li će ući u EU ili NATO.
SAD u ukrajinskom konfliktu, čiji je početak sazrevao decenijama, zadovoljava ili potpuni poraz Rusije, ili njeno dugotrajno iscrpljivanje, zbog čega se Moskva ne bi mogla fokusirati na preustrojavanje sveta koje je već u toku.
Sudeći po sadašnjem stanju na frontovima u Ukrajini i po stanju ruske ekonomije, koja se nije urušila pod zapadnim sankcijama, ovaj rat će završiti sa sasvim drugačijim rezultatom od onog koje je priželjkivao Zapad. Otuda na Zapadu raste sveopšta nervoza, koja se ogleda i u sve agresivnijoj političkoj retorici, što je ranije bilo sasvim nezamislivo.
Pomenuti rat između Zapada i Rusije bio bi epohalni sukob, koji bi predstavljao treći svetski rat. Jer, bez obzira što bi se ovaj rat primarno vodio u Evropi, on bi razorno uticao na globalnu ekonomiju, prekinuo sve ključne lance snabdevanja i doveo do osiromašenja i destabilizacije i Zapada i „ostatka sveta“.
Ono što je još strašnije, i na šta upozoravaju mnogi stručnjaci koji se bave nuklearnom problematikom, treći svetski rat između Rusije i NATO saveza vrlo brzo bi prerastao u nuklearni. Niko u njemu ne bi imao pravo na poraz, koji bi ih vratio decenijama unazad.
Treći svetski rat bi temeljno promenio i demografsku sliku i političku kartu sveta. Drugim rečima, sve ključne države bi morale da u tom ratu idu do kraja, na sve ili ništa.
Da li zapadne elite imaju dovoljno pameti da ne započnu rat sa Rusijom
Zato, koliko god to paradoksalno zvučalo, upravo nuklearno oružje predstavlja najbolju garanciju da treći svetski rat između Rusije i NATO-a nikada neće započeti, već da će se odvijati kroz čitav niz posredničkih (proksi) sukoba, ne isključivo u Ukrajini, već širom sveta, od kojih bi jedan mogao zahvatiti „širi Bliski istok“.
Zapravo, destruktivno nuklearno oružje igra ulogu spasioca pomahnitalog čovečanstva koje bi se, inače, bez prevelikog ustezanja, veoma rado međusobno istrebilo, što je već dva puta dokazala ne tako davna istorija 20. veka.
Ipak, ova konstatacija vredi samo pod jednim nužnim uslovom: da među društvenim i političkim elitama na Zapadu ima dovoljno mudrosti i razuma, odnosno da postoji „zdravi“ strah od nuklearnog oružja.
U sukobu u Ukrajini, pojedini stručnjaci smatraju da upotreba taktičkog nuklearnog oružja od strane Rusije ne bi nužno izazvala identičnu reakciju NATO-a, a još manje da bi prerasla u nuklearni rat strateškim oružjem između Rusije i SAD, jer američke elite ne žele da žrtvuju sve što imaju zbog Ukrajine.
Drugi u to nisu sigurni, ili čak misle suprotno, smatrajući da ruska pobeda u ratu, iako ne predstavlja egzistencijalnu pretnju po Ameriku, znači pravu katastrofu za međunarodni ugled SAD i za njene globalne interese.
Moskva još zvanično ne razmišlja o korišćenju nuklearnog oružja, niti njime otvoreno preti. Razmeštaj nuklearnog oružja na beloruskom teritoriju pre je upozorenje do čega može doći ukoliko stvari izmaknu kontroli. Međutim, ako NATO isporuči dalekometne krstareće rakete Kijevu za udare po dubini ruskog teritorija, to bi označilo dramatičnu eskalaciju.
Čini se da za sada Rusija ostavlja priliku SAD za „časni uzmak“ iz Ukrajine. Naravno, Moskva ne nudi recept Vašingtonu kako da to učini. SAD su jednostavno preduboko „ušle u igru“, sa pogrešnim procenama o ruskom slomu. To očigledno prepušta samim SAD.
Možda ćemo to, zaključuje Meter, saznati posle američkih predsedničkih izbora u novembru, kada bude imenovana nova administracija.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se