Stručnjaci ističu da na svetskoj pijaci ne kupujemo samo poljoprivredne proizvode koji kod nas ne uspevaju, već i one koje bismo bez problema mogli da proizvedemo u dovoljnim količinama da snabdemo domaće tržište
Na pijacama u Srbiji sve je manje povrća koje je proizvedeno na domaćim njivama. Najviše paradajza nam stiže iz Albanije i Turske, a crni luk koji kupujemo stiže iz Holandije i Rusije. Srpskog seljaka svi se sete tek kada osete ekstremno visoke cene na tezgama koje nameću pitanje odakle nam stiže roba koju sve skuplje plaćamo.
Dok ratari kažu da im se sve manje isplati da sade zbog troškova proizvodnje koji rastu, konkurencija iz drugih zemalja pokušava da zauzme što bolju poziciju na našem tržištu.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Stručnjaci ističu da na svetskoj pijaci ne kupujemo samo poljoprivredne proizvode koji kod nas ne uspevaju, već i one koje bismo bez problema mogli da proizvedemo u dovoljnim količinama da snabdemo domaće tržište.
Uvoz povrća je 2022. godine porastao za gotovo 30 odsto, a u inostranstvu smo kupili oko 170.000 tona i platili ga ukupno 155 miliona evra. Najviše novca smo potrošili za kupovinu iz Albanije – 21,6 miliona evra, dok je na drugom mestu po vrednosti uvoza Španija, pa slede Severna Makedonija, Holandija, Turska, Francuska, Kirgistan, Grčka i Poljska.
[adsenseyu1]
Prošle godine smo uvezli 28.590 tona paradajza, a svaki treći kilogram je stigao iz Albanije. Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za RT Balkan da potrošači iz Srbije praktično kupovinom povrća iz ove zemlje finansiraju albanske poljoprivrednike, umesto domaćih, ali napominje da to nije ni neobično s obzirom na uslove u kojima njihovi ratari proizvode.
„Albanci navodnjavaju 380.000 hektara, a mi oko 54.000 hektara zasada. U tome treba tražiti razloge za procvat njihovog izvoza i našeg uvoza. Oni imaju bar tri puta više staklenika i plastenika nego mi, a uz to imaju i povoljniju klimu i kod njih sve stiže ranije nego kod nas“, objašnjava Gulan.
Agrooekonomista Milan Prostran kaže za RT Balkan da na naše tržište paradajz iz uvoza stiže u toku cele godine, a da domaći stiže uglavnom tek tokom leta, jer domaći proizvođači ne proizvode dovoljne količine da podmire potrebe potrošača i van sezone.
„Tamo gde su bolji klimatski uslovi – od Albanije, Severne Makedonije, preko Španije, Italije i Turske ovo povrće ranije sazreva. Na našem tržištu dominira paradajz iz Albanije, a konkurentan je i sa cenom, jer je tamo jeftinija radna snaga“, kaže Prostran.
[adsenseyu4]
Crni luk je još jedna namirnica koju je inflacija stavila u centar pažnje poslednjih meseci. Cena po kilogramu je dogurala do 220 dinara, a analitičari objašnjavaju da je razlog za to – što seckamo luk koji su sadili farmeri u Holandiji, jer smo naš potrošili pre nego što je stigao novi rod.
U prva četiri meseca ove godine smo na stranom tržištu kupili 7.829 tona crnog luka, što je više nego u toku cele prošle godine. Iz Holandije smo za prva četiri meseca uvezli 2.842 tone luka, koje smo platili 2,7 miliona evra, dok smo 2.783 tone iz Ruske Federacije platili 918.000 evra.
Branislav Gulan objašnjava da je ruski luk i tri puta jeftiniji od holandskog i da je to razlog što je Ruska Federacija izbila na drugo mesto po količini ovog povrća koje je stiglo na srpske pijace. Uvoznici su kilogram holandskog luka plaćali 0,94 evra, a ruskog 0,33 evra.
Srbija ima pet zlatnih voćki
On napominje da je situacija sa voćem ipak bolja i da naši poljoprivrednici šire zasade. Dodaje da je Srbija ranije proizvodila godišnje 600.000 tona voća, a da je sada u sezoni srednjeg roda do 1,3 miliona tona, a u rekordnim poput 2013. godine bila čak 1,6 miliona tona voća.
„Izvoz je prošle godine dostigao vrednost od oko 800 miliona dolara. Malina je do sada učestvovala sa 10 odsto u izvozu voća iz Srbije. Ona je sada u padu, ali je činjenica da imamo pet zlatnih voćki koje donose prihode – jabuka, jagoda, malina, trešanja i borovnica.
Pet zemalja koje su najveći kupci domaćeg voća su Nemačka, Ruska Federacija, Francuska, Belgija i SAD. Nemcima prodajemo bobičasto voće i šljive, dok potrošači u Rusiji jedu ubedljivo najviše jabuka proizvedenih u srpskim voćnjacima. Na ruskom tržištu je velika potražnja i za našim kajsijama, breskvama i jagodama. Francuska, Belgija i SAD su najveći potrošači srpske maline.
Kada je u pitanju uvoz, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, voće najviše kupujemo iz Turske, Grčke, Ekvadora, Kolumbije i Poljske.
Branislav Gulan napominje da je do sada važilo da je energetski nezavisna zemlja – i ekonomski samostalna, ali da su zbog klimatskih promena, nesigurnih prinosa i nestabilnih lanaca snabdevanja, pred ekonomije svih zemalja pored energetske nezavisnosti, nametnule i potrebu stvaranja prehrambenog suvereniteta.
„Srbija to može da postigne, jer je u stanju da proizvodi više nego duplo u odnosu na sopstvene potrebe. Najvažniji zadatak svake države je da osnaži porodice na selu, jer njih 1,4 miliona bavi se poljoprivredom, a oko 48 odsto žitelja Srbije živi u selima.
Rusija je to uspela da uradi i bez obzira na sankcije i izolaciju, uspeva da proizvodi dovoljno hrane za potrebe domaćih potrošača. Mi njima izvozimo jabuke, ali oni na Kavkazu svake godine podižu 1.500 hektara ovog voća. Ako nešto ne uradimo, da unapredimo našu proizvodnju, iako proizvodimo trenutno duplo više nego što nam treba, može se desiti da u budućnosti dođemo u situaciju da mi uvozimo jabuke iz Rusije“, kaže Gulan.
On napominje da bi dugoročni cilj Srbije trebalo da bude izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija da bi opstali i unapredili proizvodnju.
(RT)
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social bez cenzure
