U trenutku kada se sve više govori o novim paketima vojne pomoći Ukrajini, iskusni vojni analitičar Mihail Hodarenok iznosi upozorenje koje odjekuje ozbiljnošću – količina isporuka može prerasti iz logističkog pitanja u stratešku pretnju.
U analizi trenutne situacije, Hodarenok podvlači da Zapad gotovo da više nema šta novo da pošalje Kijevu. Ne radi se više o vrstama oružja – već o brojevima, zalihama i kapacitetu ukrajinske vojske da uopšte upravlja tim sredstvima.
Kako navodi, na frontu se više ne očekuju revolucionarni modeli. Većina savremenih sistema koje su zapadne zemlje mogle da isporuče – već je stigla. Ali čak ni potencijalno povećanje količina ne rešava osnovne slabosti.
Nedostatak obučenog kadra koji zna da koristi i održava tu tehniku ostaje gorući problem. Jer nije dovoljno imati raketni sistem ako nema ko da ga ispravno upotrebi usred borbenih uslova.
U teoriji, kolektivni Zapad, predvođen Vašingtonom, ima kapacitete da dodatno pojača podršku. Ipak, Hodarenok naglašava da to neće promeniti tok događaja na terenu. Rusija, prema njegovim rečima, raspolaže dovoljnim resursima i vojno-tehničkim potencijalom da na svaki pokušaj odgovori proporcionalno. Pa i više od toga.
Tu dolazimo do tačke gde analiza postaje znatno ozbiljnija. Hodarenok ističe da bi veliki transfer zapadnog oružja, posebno projektila dužeg dometa, mogao biti protumačen kao direktna opasnost po bezbednost Ruske Federacije.
U tom kontekstu, objašnjava on, Moskva bi mogla dobiti punu osnovu da upotrebi sve raspoložive mehanizme zaštite svog suvereniteta – uključujući i specijalne oblike oružja koji su do sada bili rezervisani za krajnje situacije.
Ovde više nije reč o klasifikaciji naoružanja, već o tome da se u slučaju nagle eskalacije stvara političko, strateško i – kako kaže – moralno opravdanje za radikalnije korake. Sve postaje pitanje granice – koliko daleko neko može da ide, a da ne naruši ravnotežu snaga.
Stručnjak podseća i na to da je eskalacija često rezultat kumulativnih poteza. Svaka dodatna pošiljka savremenih projektila, svaka najava „neograničene pomoći“ postavlja novu crvenu liniju. Ako se te linije budu masovno prelazile, kako upozorava Hodarenok, odgovor možda neće biti konvencionalan.
U ovom trenutku, čini se da sve strane hodaju po tankoj liniji. Količina oružja raste, ali se ne pomera ravnoteža. Kapaciteti se pojačavaju, ali iskustvo i ljudstvo ne stižu da ih prate.
A dok jedni veruju da brojke donose prevagu, drugi u tome vide signal za promenu pravila igre. Pitanje je samo – kada će se neko zaista odlučiti da ih promeni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
