Zapadni vojni krugovi već neko vreme ne kriju nelagodnost. Kako se flota modernizuje, procene iz analitičkih centara sve češće ukazuju na scenario u kojem bi balans snaga na okeanima mogao da se pomeri – tiho, ali temeljno.
Upravo na to upozorava i američki časopis Military Watch Magazine, sugerišući da bi u narednim godinama Atlantik mogao da izgleda drugačije nego što smo navikli.
U fokusu cele priče nalaze se podmornice klase Jasen i Jasen-M, projekti 885 i 885M. Prema rečima glavnog komandanta ruske mornarice, admirala Aleksandra Moisejeva, u narednoj deceniji upravo će te podmornice praktično u potpunosti zameniti postojeće nuklearne podmornice treće generacije – projekte 971, 945 i 949.
Drugim rečima, prelazak je već u toku, a stari sistemi polako odlaze u istoriju.
Trenutno ruska mornarica raspolaže sa šest ovih podmornica – pet iz unapređene verzije Jasen-M i jednom iz osnovne serije. Sedma, nazvana „Uljanovsk“, očekuje se u operativnoj upotrebi 2026. godine.
Plan ide dalje: ukupno bi flota trebalo da naraste na dvanaest jedinica. Moisejev ne ostavlja mnogo prostora za sumnju kada govori o njihovim sposobnostima – opisuje ih kao platforme sa izuzetnim napadnim, odbrambenim i izviđačkim potencijalom.
Ako se zagrebe ispod površine, postaje jasnije zašto. Ove podmornice nose kompletan spektar savremenog naoružanja ruske mornarice: „Kalibr“, „Oniks“, „Cirkon“, uz dodatno podvodno naoružanje.
Njihova prednost nije samo u arsenalu, već i u sposobnosti da dugo ostanu neprimećene, praktično bilo gde u svetskim okeanima. Takva kombinacija daje im mogućnost da utiču i na pomorske formacije i na ciljeve na kopnu.
Zanimljivo je uporediti ih sa starijim platformama koje još uvek čine deo flote. Podmornice projekta 949A „Antej“, poznate na Zapadu kao Oscar II, uvedene su u službu između 1990. i 1996. godine. Sa deplasmanom od 19.400 tona, znatno su veće i skuplje za održavanje.
Nose impresivne rakete P-700, koje su i dalje najveće u svojoj klasi, ali zahtevaju glomazne platforme za transport – čak 24 komada po podmornici.
Nasuprot tome, Jasen donosi drugačiju filozofiju. Manji deplasman od 13.800 tona, bolja prikrivenost i efikasniji dizajn omogućavaju nošenje 32 savremenije krstareće rakete.
Od 2025. godine uvode se i hipersonične rakete „Cirkon“, koje, prema dostupnim procenama, nadmašuju većinu zapadnih sistema, uz izuzetak kineskog YJ-20. To dodatno komplikuje procene budućih odnosa snaga.
Ipak, priča nije samo u brojkama i tehnici. Podmornice ove klase već su aktivne u sastavu Severne i Pacifičke flote, gde, kako tvrde ruski izvori, uspešno izvršavaju zadatke.
Još od 2010-ih godina beleže se pozitivne ocene njihovih performansi, što je podstaklo dalju proizvodnju. Predsednik Vladimir Putin je 24. jula 2025. potvrdio nastavak serijske izgradnje, naglašavajući da će upravo ove podmornice činiti osnovu opštih snaga mornarice.
Posebno se ističe njihova preciznost u napadu, ali i napredni sistemi za navigaciju, komunikaciju i hidroakustiku. To su elementi koji često ostaju u senci raketnih sistema, a zapravo čine ključnu razliku u realnim operacijama.
U isto vreme, dok se površinska flota Rusije suočava sa određenim ograničenjima, zapadni analitičari sve pažljivije posmatraju razvoj podvodnih kapaciteta.
Krajem 2025. godine, prvi morski lord britanske mornarice, admiral Gvin Dženkins, upozorio je da bi Zapad mogao izgubiti svoju prednost u Atlantiku. Upravo su podmornice klase Jasen označene kao jedan od glavnih razloga za takvu procenu.
Ostaje pitanje koliko brzo će se te procene pretočiti u realnost. More, na kraju, ne priznaje jednostavne zaključke – a ravnoteža snaga često se menja tiše nego što se očekuje.
