Čudne se stvari dešavaju u istočnoj i centralnoj Evropi, stvari koje se slabo pominju u medijima. Dva šefa države, premijeri Slovenije i Slovačke, podneli su ostavke gotovo istovremeno. Slovački premijer Robert Fico je bio žrtva skandala zbog ubistva Jana Kucijaka, novinara koji je istraživao korupciju u vladi. Premijer je morao da odstupi usled masovnih uličnih protesta.
Fico je bio poznat po svojoj podršci jačoj Višegradskoj grupi. On se protivio Briselu po mnogim pitanjima. Vredi napomenuti da je on pozvao na ukidanje sankcija i poboljšanje odnosa sa Moskvom. Premijer je bio nepopustljiv u tome da je Rusija pouzdan energetski partner.
[adsenseyu1]
Da li je slučajnost to da je bio primoran da podnese ostavku usred antiruske kampanje pokrenute slučajem Skripalj i drugih očigledno izmišljenih priča koje se koriste kao lažni izgovori za neprekidne napade na Moskvu? Zar on nije bio pretnja takozvanom jedinstvu EU protiv Rusije? Definitivno jeste.
Premijer nije krio činjenicu da je njegova odluka doneta pod velikim pritiskom. Svrgavanje su planirane spoljne snage, uključujući filantropskog milijardera Džordža Soroša.
Na primer, slovački predsednik Andrej Kiska je održao privatni sastanak sa ovim milijarderom u septembru 2017. godine. To je bio razgovor jedan na jedan. Ni jedan slovački diplomata nije bio prisutan.
Prema rečima ministra spoljnih poslova Miroslava Lajčaka: “Džordž Soroš je čovek koji je imao veliki uticaj na razvoj u istočnoj i centralnoj Evropi, i šire. To je činjenica koja se ne može dovesti u pitanje.“ Premijer Viktor Orban je ovo rekao o tom događaju: “Džordž Soroš i njegova mreža koriste svaku moguću priliku da svrgnu vlade koje se odupiru imigraciji.“
[adsenseyu4]
Slovenačkog premijera Mira Cerara je Soroš napao zbog njegovog protivljenja politici EU o imigraciji. Džordž Soroš nije krio činjenicu da je on bio žestoki protivnik stava Mira Cerara. “Evropa je obavezna da primi migrante,“ rekao je američki finansijer Evropljanima. Sada je premijer morao da ode, nakon što su rezultati referenduma o ključnom ekonomskom projektu poništeni od strane vrhovnog suda a medijski napadi na njegov stav o azilantima intenzivirani. Sa odlaskom Cerera sa čela, opozicioni pokret Briselskoj diktaturi je oslabljen.
Ko je sledeći? Verovatno Mađarska, koja je postala meta za Soroševe napade. Američki milijarder je od 1989. godine uložio više od 400 miliona dolara u svoju rodnu zemlju. Takođe je najavio svoju nameru da utiče na izbornu kampanju u Mađarskoj i zaposlio 2.000 ljudi za tu svrhu. Vlada želi da njihovi predlozi “Stop Sorošu“ postanu zakoni. Nema sumnje da će Mađarska biti pod napadom zbog suprotstavljanja mreži ovog finansijera.
Brisel će podići veliku hajku i plakati, kritikujući “nedemokratski režim“ koji vlada zemljom. Sledeći parlamentarni izbori u Mađarskoj će se održati 8. aprila 2018. godine. To će biti teška borba za očuvanje nezavisnosti, dok se brane od pokušaja nametanja američkog pritiska kroz nevladine organizacije i obrazovne institucije koje podržava Soroš.
Soroševim aktivnostima se takođe protive u Češkoj Republici. Češki predsednik Miloš Zeman je optužio grupe povezane sa Sorošem da se mešaju u unutrašnje poslove njegove države. Finansijer poziva EU da se osloni na Poljsku i primorava ih da “očuvaju vladavinu prava.“
Makedonija se takođe odupire subverzivnim aktivnostima ovog milijardera koje za cilj imaju promenu režima. “Soroševa mreža“ ima veliki uticaj na Evropski parlament i druge institucije. Skandalozna lista Soroševih saveznika uključuje 226 poslanika od 751. Svaki treći član – razmislite o tome! Ako to nije korupcija, šta onda jeste? Zakonodavci koji su zastranili da plešu kako Soroš svira. Oni rade ono što im se kaže, što podrazumeva širenje antiruske histerije.
Soroš izbačen iz Rusije
Moskva ima svoju istoriju poslovanja sa Soroševom mrežom. 2015. godine je Institut za otvoreno društvo Džordža Soroša izbačen iz te zemlje kao “nepoželjna organizacija“ koja je uspostavljena da se podstakne američki uticaj.
Bilo bi zaista naivno pomisliti da Soroš deluje sam od sebe. Javna je tajna da se američka vlada očigledno meša u unutrašnje poslove drugih zemalja koristeći ovog milijardera kao instrument.
Evropa je američki konkurent koji mora biti oslabljen. USAID i Soroševa mreža se često udružuju u postizanju zajedničkih ciljeva. U martu 2017. godine je šest američkih senatora potpisalo pismo u kom su od Stejt departmenta tražili da pogleda vladino finansiranje Soroševih organizacija. Ali ti napori nisu odveli nikuda, Stejt department je uvek na Soroševoj strani, šta god da je u pitanju.
Mnoge evropske zemlje su angažovane u žestokoj borbi za zaštitu svoje nezavisnosti. “Imperija“ ovog finansijera se bori da osvoji Evropu pomoću mita i subverzivnih NVO. Ove zemlje i Rusija se odupiru toj istoj pretnji. Možda su zbog toga sankcije protiv Rusije toliko nepopularne među mnogim istočnoevropskim političarima.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
