Svojim akcijama i raspoređivanjem raketa srednjeg i kratkog dometa Sjedinjene Države pokreću novu rundu trke u naoružanju, što bi moglo da rezultira nizom opasnih kriza, uključujući i novu verziju Kubanske raketne krize, koja je 1962. godine dovela svet na ivicu nuklearnog rata.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti Rusije poručio da Rusija treba da reaguje na akcije SAD i da, sudeći po svemu, treba da počne da proizvodi rakete srednjeg i kratkog dometa.
Moskva je više puta ponovila da ne želi trku u naoružanju, ali da neće imati izbora ako se SAD odluče na postavljanje projektila u Evropi, od kojih bi neke mogle da stignu do Moskve za 10 do 12 minuta. Danas je poznato da SAD ne samo da proizvode ove raketne sisteme, već su ih već dopremile u Evropu na vežbe – u Dansku, a tek nedavno je objavljeno da se nalaze i na Filipinima. Pritom se ne zna se da li su te rakete vratili odatle ili ne.
Ruski eksperti objašnjavaju da je odvraćanje glavni princip kojim se Rusija rukovodi kada odgovara na savremene izazove, te smatraju da je reakcija Moskve adekvatna i treba da bude simetrična. U tom kontekstu, ruski vojni ekspert Dmitrij Drozdenko kaže da je Putin ovom najavom poslao jasan signal Vašingtonu.
„U čemu je opasnost takvih raketa? Njihova opasnost se skriva u veoma kratkom vremenu leta. Odnosno, ako se balistička raketa lansira iz američke države Nebraske i leti u našem pravcu to lansiranje detektuju sateliti, a mi ćemo imati malo vremena da donesemo odluku o uzvratnom udaru.
Radi se o svega 15-20 minuta. Ako raketa ima vreme leta od par minuta, onda nema vremena za razmišljanje. To jest, ako nešto leti prema vama neophodno je da se hitno odgovori“, kaže Drozdenko.
Sjedinjene Države svojim akcijama provociraju ozbiljnu krizu, baš kao što su izazvali Kubansku raketnu krizu, kada je Rusija na postavljanje američkih raketa u Turskoj bila primorana na odgovori slanjem balističkih raketa na Kubu, što je stvorilo konflikt koji je svet doveo na ivicu nuklearnog rata, podseća Drozdenko.
Gde će Rusija rasporediti rakete
Pre nekoliko godina Sjedinjene Američke Države su se, pod izmišljenim izgovorom, povukle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i objavile da će proizvoditi takve raketne sisteme, dok je Rusija 2019. godine saopštila da neće proizvoditi te rakete i da ih neće raspoređivati sve dok SAD ne budu raspoređivale te sisteme u nekom regionu sveta, podsetio je Putin.
Stručnjaci smatraju da je Putinova izjava o proizvodnji i mogućem raspoređivanju raketa srednjeg i kratkog dometa odgovor na približavanje NATO-a ruskim granicama, a okidač je mogao biti razmeštanje sistema „tifon“ od strane Amerikanaca na Filipinima.
Reč je o raketnim sistemima srednjeg dometa koji mogu da koriste rakete „tomahavk“ i „standard“ SM-6, čija je ranije upotreba bila zabranjena INF sporazmom.
Nuklearni projektili srednjeg dometa su u Evropi bili zabranjeni na osnovu INF sporazuma koji su 1987. godine sklopili tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan, ali je taj ključni dogovor o kontroli naoružanja propao nakon što se Vašington 2019. godine povukao iz tog sporazuma, što je ruska diplomatija tada ocenila kao „ozbiljnu grešku“.
Taj sporazum je zabranjivao proizvodnju, testiranje i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara. Procenjuje se da je gotovo 2.700 krstarećih i
balističkih raketa uništeno u skladu sa sporazumom, ali se ispostavilo da je Rusija na kraju uništila tri puta više bojevih glava, tri puta više lansera i sedam puta više raketnih baza od Sjedinjenih Država. Otuda je jasno zašto je Regan nazvao dan potpisivanja sporazuma „datumom koji će ući u istorijske knjige“.
Vašington je faktički uništio taj raketni sporazum, koji je, između ostalog, štitio evropske NATO saveznike.
Raspoređivanje takvih sistema u Azijsko-pacifičkom regionu Sjedinjene Države pravdaju potrebom obuzdavanja Kine i Severne Koreje. Međutim, važni objekti na ruskom Dalekom istoku takođe su na meti, tako da Moskva ne može a da ne reaguje na ovo, kažu ruski analitičari.
Eksperti ukazuju na to da bi Rusija, kao odgovor na američko raspoređivanje raketa, mogla da pokrene proizvodnju raketa srednjeg i kratkog dometa i da ih rasporedi na teritoriji Rusije, Belorusije ili Severne Koreje.
Tako će Moskva moći simetično da odgovori i stvori pretnju američkim saveznicima u Evropi, kao i američkim vojnim bazama na, recimo, Okinavi.
Razmeštanje takvih kompleksa na istoku Rusije omogućilo bi da se na nišanu drže američki strateški objekti infrastrukture na Aljasci.
Drozdenko ne isključuje ni da bi takve rakete mogle da se pojave i na Kubi. Prema njegovim rečima, ukoliko do toga dođe biće potreban poseban sporazum između Rusije i zemlje na čijoj se teritoriji raspoređuju te rakete.
Međutim, Kremlj je saopštio da je raspoređivanja ruskih raketa srednjeg i kratkog dometa delikatna sfera povezana sa odbranom i bezbednošću i da su male šanse da će Rusija objaviti informacije o mogućim lokacijama za njihovo razmeštanje.
Rusija će osigurati svoju bezbednost
Zvanično, Rusija nema rakete srednjeg ili manjeg dometa. Međutim, sada je razvoj raketne tehnologije na tako visokom nivou da Rusija može prilično brzo da napravi rakete te klase, ističu stručnjaci.
Ruski vojni eksperti smatraju da bi nove rakete srednjeg i kratkog dometa mogle da se zasnivaju na tehnologiji koja je korišćena za stvaranje „iskander-M“. Štaviše, ako takve rakete budu raspoređene u evropskom delu Rusije, one će moći da pokriju ciljeve širom Evrope.
Drozdenko ističe da je Moskva primorana na ovaj korak odvraćanja.
„Samo ću kratko reći šta je teorija odvraćanja. Cilj odvraćanja je da se preduzmu takve akcije da protivnik, suprotna strana, ne pređe bilo kakve određene crvene linije… Ako odvraćanje prestane da funkcioniše, onda sistem prinude počinje da funkcioniše. Ovo je još veći nivo eskalacije, koji ne vodi na dobro“, upozorio je on.
Ruski eksperti podvlače da nije Rusija ta koja je uništila INF sporazum i nije ta koja je prva započela proizvodnju i raspoređivanje ovih tipova raketa, ali da je sada primorana da reaguje i osigura svoju bezbednost.
(Sputnjik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
