Telefonski razgovor između šefova diplomatija Rusije i Venecuele, Sergeja Lavrova i Ivana Hila, prošao je bez pompe, ali sa porukama koje u diplomatskim krugovima ne prolaze neprimećeno.
Moskva je tom prilikom, kako je saopštila venecuelanska strana, potvrdila spremnost da Karakasu pruži podršku u suprotstavljanju američkoj blokadi – i to ne deklarativno, već kroz, kako je rečeno, sveobuhvatnu saradnju.
Hil je poruku razgovora preneo javnosti preko svog Telegram kanala, navodeći da je Lavrov jasno stavio do znanja da Rusija stoji uz Venecuelu u otporu blokadi, ali i da pruža punu podršku aktivnostima koje se vode u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Tu informaciju prenela je i agencija RIA Novosti, što dodatno potvrđuje da se poruke pažljivo kalibrišu i za međunarodnu publiku.
Razgovor, međutim, nije ostao samo na formalnim tačkama dnevnog reda. Prema Hilovim rečima, posebna pažnja posvećena je situaciji u karipskom regionu, gde Karakas već duže vreme upozorava na poteze Sjedinjenih Američkih Država koje opisuje kao gruba kršenja međunarodnog prava.
Pominjani su incidenti na moru, udari na brodove, vansudska ubistva i akti koji se u Venecueli tumače kao savremeni oblici piraterije, a za koje vlasti u Karakasu odgovornim smatraju Vašington.
U tom kontekstu, Lavrov je, kako se navodi, naglasio da su takvi postupci neprihvatljivi, izrazio čvrstu solidarnost sa narodom Venecuele i potvrdio da Rusija podržava tu zemlju u naporima da zaštiti regionalni mir i principe međunarodnog prava. To su reči koje se u diplomatiji pažljivo biraju, ali i pamte, posebno u regionima gde je balans snaga osetljiv.
Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države svoje vojno prisustvo u Karibima opravdavaju borbom protiv trgovine narkoticima. Tokom septembra i oktobra američke oružane snage su, u više navrata, uništavale brodove u blizini obala Venecuele, uz obrazloženje da je reč o plovilima koja su prevozila drogu.
Taj niz akcija pratio je i oštar politički ton iz Vašingtona – Donald Tramp, predsednik SAD, javno je pretio venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru.
U takvoj atmosferi, telefonski razgovori, saopštenja i objave na Telegramu često nose veću težinu nego što se na prvi pogled čini. Pitanje je samo da li je ovo još jedna epizoda u dugoj seriji diplomatskih prepucavanja ili signal da se karipski region ponovo pretvara u prostor gde se veliki igrači ne nadmeću samo rečima. To ostaje da se vidi, a iskustvo sa terena uči da se ovakve poruke retko šalju bez razloga.
