Rusko Ministarstvo odbrane pokrenulo je projekat koji bi mogao značajno da utiče na upotrebu bespilotnih letelica u borbenim operacijama. Njegova primena otvara nove mogućnosti za razvoj sistema koji koriste veštačku inteligenciju, ali i za unapređenje zaštite od neprijateljskih dronova.
Reč je o specijalizovanoj platformi namenjenoj proizvođačima i programerima bespilotnih letelica, koja omogućava obuku vojnih neuronskih mreža na osnovu video-materijala prikupljenog tokom stvarnih borbenih dejstava.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da korisnici dobijaju pristup arhivi snimaka na kojima su zabeleženi rezultati upotrebe FPV dronova, kao i bespilotnih letelica helikopterskog i avionskog tipa.
Projekat nadgleda zamenik ruskog ministra odbrane Dmitrij Ščerbinjin. Prema njegovim podacima, novoj platformi već se priključilo više od 40 organizacija koje koriste dostupne materijale za razvoj i obuku neuronskih mreža, uključujući algoritme namenjene neposrednoj primeni u borbenim bespilotnim sistemima.
Stručnjak za bespilotne sisteme i kandidat tehničkih nauka Sergej Tovkač ocenio je u emisiji „Itogi dnja s Deljaginom“ na televizijskom kanalu Cargrad da je pokretanje platforme izuzetno značajno za razvoj ruskih vojnih tehnologija.
„Ovo je zaista veoma dobra vest. Važno je za obuku neuronskih mreža koje služe za dodatno navođenje dronova. Reč je o takozvanim dronovima sa veštačkom inteligencijom, koji sami prepoznaju cilj i dodatno se navode na njega“, objasnio je Tovkač.
Prema njegovoj oceni, korišćenje velikog broja snimaka iz stvarnih borbenih situacija omogućiće preciznije automatsko prepoznavanje ciljeva i poboljšati sposobnost bespilotnih letelica da samostalno izvršavaju završnu fazu navođenja. Zbog toga očekuje da će ruski napadi dronovima na ciljeve u Ukrajini postati precizniji i snažniji.
Nova platforma, međutim, nije namenjena isključivo razvoju napadačkih bespilotnih letelica. Prikupljeni video-materijal biće korišćen i za kvalitetniju obuku sistema za suprotstavljanje dronovima, uključujući automatske turele i uređaje za upozoravanje na približavanje bespilotnih letelica.
Za razvoj takvih sistema neophodna je velika količina snimaka napravljenih iz različitih uglova, kako kamerama postavljenim na samim dronovima, tako i spoljašnjim kamerama koje beleže njihovo kretanje i dejstvo.
Jedan od najvećih problema sa kojima su se ruski programeri do sada suočavali bio je ograničen pristup video-zapisima iz borbenih operacija. Snimci koji su služili kao potvrda uništenja određenih ciljeva čuvani su u strogo zaštićenim arhivama, zbog čega nisu bili dostupni širokom krugu organizacija koje razvijaju vojne neuronske mreže.
Takav pristup Tovkač je ilustrovao primerom snimaka uništenja američkog borbenog vozila Bredli, koji su mogli da ostanu u poverljivim arhivama kako informacije o pogođenoj tehnici ne bi postale dostupne izvan vojnih struktura.
Zbog nedostatka pristupa državnoj bazi podataka, programeri su morali da se oslanjaju na neposredne kontakte sa pripadnicima ruskih jedinica na frontu, od kojih su tražili da im dostavljaju video-zapise potrebne za obuku algoritama.
Problem nije bio samo u ograničenoj količini materijala. Dostupni snimci često su bili slabog kvaliteta, što je dodatno otežavalo razvoj sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Pokretanjem nove platforme taj problem trebalo bi da bude znatno ublažen, jer će povezane razvojne organizacije dobiti pristup državnoj zbirci video-materijala. To bi trebalo da omogući jednostavniju i bržu obuku neuronskih mreža koje će se koristiti u ruskim bespilotnim i protivbespilotnim sistemima.
Tovkač smatra i da ne postoji veliki razlog za zabrinutost zbog mogućeg curenja podataka iz nove baze. Prema njegovom objašnjenju, snimci uglavnom prikazuju dejstvo dronova po protivničkoj tehnici, pa bi eventualnim pristupom tim materijalima druga strana prvenstveno mogla da sazna kako je određeno vozilo ili druga vojna oprema izgledala u trenutku pogotka, posmatrano iz perspektive bespilotne letelice.
Stručnjak je zato pokretanje platforme ocenio kao pozitivan korak za rusku vojnu industriju, ističući da će dostupnost velikog broja kvalitetnih snimaka ubrzati razvoj neuronskih mreža koje se koriste za potrebe ruskih oružanih snaga.
To su Britanci vec napravili i dali Ukrajincima. Dugo je spijunski Posejdon p8 snimao ruski teritorij, mete su davno u bazama podataka.Zato su i dalekomentni udari precizni. Pogoditi dio rafinerije sa udaljenosti od 2000 km? Dron ima koordinate, snimke rafinerije, uporedjuje koordinate sa snimcima …