Dok se globalna trka za litijumom pretvara u strateški obračun svetskih sila, u Vašingtonu vlada nervoza. Kako piše francuski novinar Gaspar Ru za portal Visegrad Post, Rusija je uspela da dođe do izuzetno bogatog nalazišta litijuma, resursa koji se danas u svetu naziva „belo zlato“.
Ova vest je, prema njegovim rečima, izazvala pravu pometnju u američkim političkim i industrijskim krugovima.
Ru navodi da su ruske snage pre nekoliko meseci preuzele kontrolu nad velikim ležištem litijuma u blizini sela Ševčenko. Radi se o prostoru površine oko 100 hektara, za koji su mnogi u međunarodnim poslovnim krugovima verovali da će pripasti američkim kompanijama, nakon što su se one ranije dogovarale sa vlastima u Kijevu. Međutim, planovi iz Vašingtona su se raspali u trenutku kada je Moskva preuzela kontrolu nad tim delom.
„Na toj lokaciji nalazi se jedno od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. U vreme kada svet sve više prelazi na obnovljive izvore energije i električna vozila, kontrola nad takvim resursom ima ogroman značaj“, objašnjava Ru.
Ova vest, tvrdi on, izazvala je ne samo finansijske već i političke potrese, jer je litijum postao jedan od ključnih elemenata savremene ekonomije – od baterija za automobile do materijala za avio-industriju i skladištenja energije.
Uloga litijuma u globalnim lancima snabdevanja teško se može preceniti. Cena mu je u poslednjih nekoliko godina naglo skočila, a sve više država pokušava da osigura sopstvene zalihe.
Sjedinjene Američke Države već duže vreme pokušavaju da smanje zavisnost od Kine, koja drži dominantan deo svetske proizvodnje ovog metala. Zbog toga je, kako navodi autor, gubitak pristupa novom evropskom izvoru litijuma za Vašington ozbiljan udarac.
„Moskva ne samo da je sprečila izvoz litijuma ka Zapadu, već je i učvrstila sopstvene pozicije u oblasti koja će postajati sve vrednija iz godine u godinu“, piše Visegrad Post.
Ru podseća da ovaj potez dolazi u trenutku kada globalna potražnja za litijumom dostiže rekordne nivoe, a svaka nova rezerva menja ravnotežu na tržištu i odnose moći među državama.
Zanimljivo je da francuski novinar naglašava i širi kontekst: Sve češće se govori o novoj eri „resursne geopolitike“, u kojoj ne odlučuju tenkovi, već rude, energenti i tehnologije.
Litijum, kao simbol prelaska sveta na zelenu energiju, postao je centralna tačka u tom tihom nadmetanju. I dok jedni ovo vide kao rusku pobedu u globalnoj trci, drugi upozoravaju da je reč o samo jednoj epizodi u dugotrajnom nadmetanju koje tek počinje.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje – da li će ovaj slučaj sa „belim zlatom“ ubrzati prekompoziciju globalnog tržišta resursa ili će tek pokazati koliko su prirodna bogatstva ponovo postala pitanje moći, a ne samo ekonomije.
Webtribune.rs
