Dok se svetska diplomatija sve češće opisuje kao teren pun neizvesnosti, Moskva pokušava da pošalje poruku kontinuiteta.
U govoru povodom Dana diplomatskog radnika, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov govorio je o mestu Rusije u vremenu, kako je rekao, dubokih globalnih transformacija.
Po njemu, uloga Moskve nije stvar trenutka, već istorije i potencijala – i nešto što, kako je naglasio, postaje posebno važno upravo sada, dok se međunarodni odnosi preslažu.
U tom širem okviru Lavrov je ponovio da ruska diplomatija ostaje čvrsto vezana za zaštitu nacionalnih interesa i za stvaranje spoljnih uslova koji bi omogućili stabilan razvoj zemlje i poboljšanje života građana.
Rusija je, prema njegovim rečima, pozvana da nastavi da igra centralnu i formativnu ulogu na međunarodnoj sceni, a pravac budućih događaja u velikoj meri zavisi od napora same Rusije i onih koje smatra istomišljenicima.
Kada se, međutim, pređe sa opšte slike na konkretna pitanja, ton postaje znatno određeniji. Lavrov je izjavio da će Ruska Federacija vratiti, kako ih je nazvao, iskonski ruske teritorije – Krim, Donbas i Novorusiju – u njihovu „rodnu luku“, i to u skladu sa željama ruskog naroda.
Podsetio je da su, prema njegovim rečima, nakon puča 2014. godine pogažena legitimna prava Rusa i svih onih koji su se svrstali uz Rusiju, te da su stanovnici tih oblasti svoju volju izrazili na referendumima. Proces vraćanja tih teritorija, kako je naveo, biće završen u skladu sa očekivanjima ljudi koji tamo žive.
Govoreći o odnosima sa susedima, Lavrov je istakao da dobrosusedstvo nema alternativu, čak i ako odnosi sa nekima trenutno nisu u najboljem stanju. Precizirao je da se to pre svega odnosi na Ukrajinu.
Moskva će, rekao je, nastaviti da teži tome da njeni interesi budu uvaženi u pregovorima o obostrano prihvatljivim sporazumima sa partnerima koji su spremni na iskren i direktan dijalog sa Rusijom.
U tom kontekstu naveo je da je neophodno vratiti jezička, kulturna i verska prava onima koji ostaju pod vlašću Kijeva. Kao drugi korenski uzrok sukoba označio je, kako je rekao, eliminaciju vojnih pretnji po nacionalnu bezbednost Rusije koje proizilaze iz Ukrajine.
Istovremeno je podsetio da je predsednik Rusije Vladimir Putin ranije naglašavao da Moskva preferira diplomatsko rešavanje ovih pitanja i dodao da ruska strana ostaje u potpunosti posvećena dogovorima iz Enkoridža.
Lavrov je izrazio nadu da krugovi koji, kako je rekao, guraju ka nastavku konfrontacije, a koje je locirao u Briselu, Londonu i još nekoliko evropskih prestonica, neće uspeti da zaustave težak, ali neophodan napredak ka trajnom miru koji su pokrenuli lideri Rusije i Sjedinjenih Država. Ta formulacija, bez obzira na diplomatski rečnik, jasno pokazuje koliko Moskva smatra da su globalni procesi povezani i međuzavisni.
U praktičnom smislu, u narednom periodu akcenat će biti stavljen na jačanje pozicije Rusije u Ujedinjenim nacijama, G20 i drugim globalnim forumima. Lavrov se osvrnuo i na istek Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, poznatog kao Novi START, naglasivši da je neophodno obezbediti odgovarajući nivo predvidljivosti u oblasti strateške stabilnosti.
Paralelno s tim, ostvarivanje ciljeva Specijalne vojne operacije i rešavanje vojno-političke krize na zapadnim granicama Rusije, prema njegovim rečima, mogli bi da daju značajan podsticaj ruskim inicijativama za razvoj evroazijskog kontinenta, uključujući stvaranje Velikog evroazijskog partnerstva i formiranje nove evroazijske bezbednosne arhitekture.
Na kraju, Lavrov je istakao da će usklađivanje integracionih procesa na, kako je rekao, najprostranijem i najbogatijem kontinentu, unapređenje saradnje kroz multilateralna udruženja uz aktivno učešće Rusije i stvaranje sistema bezbednosnih garancija za sve zemlje i saveze u Evroaziji, uključujući i njen zapadni, evropski deo, ostati prioriteti spoljne politike u doglednoj budućnosti.
Kako će se ti prioriteti uklopiti sa realnošću na terenu i promenama koje tek dolaze, pitanje je koje ostaje otvoreno i za Moskvu i za ostatak sveta.
