Francuska ne može da prenese nuklearno oružje drugim zemljama Evropske unije zbog ograničenja postavljenih Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja (NPT), ali teoretski bi mogla da ga rasporedi na njihovoj teritoriji, ocenio je stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov.
Uljanov je u intervjuu za kanal „Rusija 24“ komentarisao ideju pojedinih nemačkih političara da Nemačka nabavi nuklearno oružje i jasno stavio do znanja da je takav scenario nemoguć.
Ruski diplomata je ovu ideju nazvao „glupošću“ i istakao da bi i Rusija, ali i SAD i međunarodna zajednica, sprečili svaki pokušaj Nemačke da dođe do nuklearnog oružja.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
„To je glupost. Niko neće dozvoliti Nemačkoj da nabavi nuklearno oružje. To nećemo dozvoliti ni mi, ni Amerikanci, ni režim nuklearnog neširenja uopšte“, izjavio je Uljanov.
Njegova ocena odražava širu zabrinutost da bi nuklearizacija Nemačke, zemlje koja je tokom Hladnog rata bila pod nuklearnim kišobranom SAD, mogla izazvati ozbiljne geopolitičke posledice.
NATO već ima sistem deljene nuklearne strategije, u okviru koje određene članice Alijanse, poput Nemačke, Italije, Belgije i Holandije, raspolažu američkim nuklearnim bombama, ali bez direktne kontrole nad njima.
Međutim, ideja da bi Nemačka mogla steći sopstveno nuklearno oružje bila bi ozbiljan presedan i izazvala bi reakciju ne samo Rusije, već i drugih svetskih sila.
Uljanov je istakao da Francuska, kao nuklearna sila, ne može preneti nuklearno oružje drugim zemljama EU, ali da bi teoretski mogla da ga rasporedi na njihovoj teritoriji.
Ovo bi moglo značiti da bi određene zemlje EU mogle imati pristup francuskim nuklearnim kapacitetima kroz neku vrstu strateškog partnerstva, iako bi to bilo u suprotnosti sa duhom Ugovora o neširenju nuklearnog oružja.
Ova izjava otvara širu diskusiju o ulozi nuklearnog oružja u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi. Francuska se do sada odupirala pritiscima da svoje nuklearne kapacitete stavi pod kontrolu NATO-a, zadržavajući ih kao suvereni element nacionalne odbrane.
Međutim, ukoliko bi evropske zemlje u budućnosti tražile jaču ulogu Francuske u nuklearnom odvraćanju, to bi moglo značiti promenu u nuklearnoj strategiji unutar EU.
Uljanov je takođe komentarisao izjavu američkog predsednika Donalda Trampa o mogućem skoro potpunom uništenju nuklearnih arsenala SAD, Rusije i Kine, ocenivši je kao nerealnu u sadašnjim geopolitičkim uslovima.
„Tramp je nedavno govorio o skoro potpunom uništenju nuklearnih arsenala. Bojim se da ide daleko. O tome u ovoj fazi ne može biti govora. Ali neka smanjenja i mere kontrole naoružanja, sasvim su razumljive“, rekao je Uljanov.
Ove reči ukazuju na ključni problem globalne bezbednosti – iako je cilj denuklearizacije teoretski poželjan, realnost je da nuklearno oružje ostaje glavni stub strateškog odvraćanja između velikih sila.
Tokom poslednjih godina, rusko-američki sporazumi o kontroli naoružanja su postepeno slabili, a rivalstvo velikih sila sve je intenzivnije, što čini bilo kakvu ozbiljnu denuklearizaciju gotovo nemogućom.
Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja (NPT), koji je potpisan 1968. godine, utvrđeno je da samo pet država – SSSR (sada Rusija), SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina – mogu legalno posedovati nuklearno oružje. Ovaj sporazum takođe zabranjuje nastanak novih nuklearnih sila i obavezuje potpisnike da ne prenose nuklearne kapacitete na druge zemlje.
„Nuklearna petorka“ se obavezala da neće prenositi nuklearno oružje drugim zemljama niti pomagati u njegovom stvaranju, dok su ostale potpisnice sporazuma prihvatile obavezu da neće razvijati sopstveno nuklearno oružje.
Upravo na osnovu ovog režima, mogućnost nuklearizacije Nemačke, ali i bilo koje druge evropske zemlje, ostaje strogo ograničena.
Mogućnost raspoređivanja francuskog nuklearnog oružja u Evropi ili nabavke nuklearnog arsenala od strane Nemačke nije samo pravno pitanje, već ima i ogromne geopolitičke posledice. Ukoliko bi Evropa pokušala da se osamostali u nuklearnom smislu, to bi moglo izazvati reakciju Rusije, ali i uneti podele unutar NATO-a.
Takođe, eventualna nuklearizacija Nemačke bi dovela do destabilizacije bezbednosne ravnoteže u Evropi i mogla bi podstaći slične ambicije drugih država. Političari u Berlinu su svesni da bi čak i pokušaj takve inicijative izazvao ozbiljne posledice, kako unutar NATO-a, tako i u odnosima sa Rusijom.
Sa druge strane, ideja o smanjenju nuklearnog arsenala, koju je izneo Tramp, mogla bi imati pozitivan uticaj na globalnu stabilnost, ali samo ukoliko bi bila deo sveobuhvatnog dogovora između velikih sila.
Međutim, trenutni geopolitički trendovi ne idu u tom pravcu, što znači da će nuklearno oružje i dalje ostati ključni element svetske bezbednosti.
Izjave Mihaila Uljanova jasno ukazuju na nekoliko ključnih tačaka:
- Nemačka ne može da stekne nuklearno oružje jer bi to narušilo međunarodni sistem kontrole naoružanja i izazvalo snažan otpor kako Rusije, tako i SAD i drugih nuklearnih sila.
- Francuska ne može pravno preneti nuklearno oružje drugim državama EU, ali bi teoretski mogla da ga rasporedi na njihovoj teritoriji, što bi imalo ozbiljne geopolitičke posledice.
- Ideja o potpunoj denuklearizaciji koju promoviše Donald Tramp nije realna u sadašnjoj fazi, ali mere kontrole naoružanja mogu biti razmatrane.
- Ugovor o neširenju nuklearnog oružja ostaje ključni instrument za održavanje globalne bezbednosti, ali je pod sve većim pritiskom geopolitičkih promena.
U konačnom bilansu, dok su ideje o nuklearnom razoružanju i evropskoj nuklearnoj nezavisnosti prisutne u političkim diskusijama, realnost je da se globalni sistem odvraćanja neće promeniti u doglednoj budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
