[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Izgleda da čitav predeo nekropolja u Gizi, uključujući piramide i Sfingu, pokazuje znake erozije. To je navelo istraživače na pomisao da su određene oblasti nekropolja nekada bile pod vodom, a novootkriveni fosil čini ovu teoriju verovatnom.
Arheolog Šerif el Morsi, koji radi na platou Gize već preko dve decenije, i njegov kolega Antoan Gigal otkrili su kontroverzni fosil koji podržava studije i teorije o tome da su piramide iz Gize i Sfinga nekada bili potopljeni.
Dr Robert M. Šloh je bio jedan od prvih istraživača koji se pozabavio teorijom da su građevine na platou mnogo starije nego što se misli. Početkom devedesetih godina prošlog veka, Šloh je naveo da je Sfinga nekoliko hiljada godina starija nego što arheolozi veruju, te da potiče iz 5.000-9.000 godine pre nove ere, a na osnovu tragova erozije koji su otkriveni na spomenicima i okolnom kamenju.
[adsenseyu1]
Arheolog Šerif el Morsi se od tada ozbiljno bavi istraživanjem ove oblasti. On je slikajući tragove erozije na nekoliko megalita u toj oblasti došao do još neverovatnijeg otkrića koje ukazuje na to da je čitava oblast u jednom trenutku bila potpuno potopljena.
„Tokom dokumentovanja delova drevne obale, umalo sam se sapleo na blok drugog nivoa hrama, na čijem se vrhu nalazio egzoskelet fosila ehinoida (morski jež), koji žive u relativno plitkim vodama“, rekao je Morsi.
Šerif el Morsi ukazuje na to da je plato Gize bio poplavljen jednom prilikom. On navodi da je mesto hrama, Menkare, moglo biti mesto gde se nalazila laguna u vreme kada su nekropolj, Sfinga i kompleks hramova i spomenika bili potopljeni.
[adsenseyu4]
Međutim, postoji nekoliko teorija o kojima različiti naučnici raspravljaju. Neki od njih veruju da je ehinoid na krečnjaku izložen erozijom, te da je fosil bio deo krečnjaka koji se formirao pre 30 miliona godina. Morsi je na sve to odgovorio na zanimljiv način, ukazujući na to da fosil nije toliko star i navodeći dokaze da se stvorenje nalazilo na podu zbog gravitacije, kao i da je fosil pronađen u odličnom stanju.
Prema Morsijevim rečima, ova poplava je bila prilično značajna, pri čemu je nivo vode iznosio oko 75 metara iznad trenutnog nivoa mora, a obala se prostirala duž Keopsovog kompleksa oko Sfinge i hrama Menkare. Morsi takođe veruje da postoje dokazi na spomenicima i okolnom kamenju koji ukazuju na prisustvo talasa plime u prošlosti, pa čak i na međuplimsku zonu od oko dva metra.
Sfinga, hram Sfinge i prvih 20 polja Velike piramide iz Gize pokazuju znake erozije uzrokovane zasićenom dubokom vodom, navodi Morsi.
Teško je odrediti tačno vreme poplave pošto je nivo mora u poslednjih 140.000 godina varirao u opsegu od 120 metara.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
