Američki predsednik Džo Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron održali su sastanak u petak na kojem nisu uspeli da postignu dogovor o izuzetno osetljivom pitanju – dozvoliti ili ne Ukrajini da izvodi duboke udare unutar ruske teritorije.
Prema izveštaju uglednog lista Mond, koji se poziva na izvore bliske pregovorima, unutar ove ključne četvorke NATO saveznika, postoje ozbiljne razlike u pristupu ovom pitanju.
Vašington i Berlin su zauzeli jasan stav protiv napada duboko u Rusiji. Njihova pozicija je usmerena na izbegavanje eskalacije sukoba, jer veruju da bi takvi udari mogli dodatno destabilizovati situaciju, što bi moglo dovesti do ozbiljnijih posledica na globalnom nivou, uključujući i rizik od širenja sukoba izvan ukrajinskih granica.
S druge strane, Pariz i London su otvoreniji za ovu mogućnost, tvrdeći da bi napadi na rusku teritoriju mogli oslabiti ruske vojne operacije i stvoriti prednost za ukrajinske snage.
Međutim, uprkos otvorenijem stavu Francuske i Velike Britanije, nijedna strana nije uspela da ubedi drugu, te je pitanje ostalo nerešeno. Prema Mondu, dodatna komplikacija je ta što se očekuje da će ovo pitanje verovatno ostati u zastoju sve do završetka američkih predsedničkih izbora 2024. godine.
Naime, politička situacija u SAD u velikoj meri utiče na odluke unutar NATO-a, a Bajdenova administracija veruje da bi potezi poput direktnih napada na rusku teritoriju mogli dodatno polarizovati američku javnost i uneti dodatne tenzije u politički diskurs.
Iako je dogovor izostao, jedan zajednički element se pojavio na sastanku: svi lideri su se složili da čak ni uspešni udari duboko u Rusiji ne bi garantovali odlučujući vojni uspeh Ukrajine. Čak i ako bi se Ukrajina odlučila na takve napade, konsenzus među liderima je da to samo po sebi ne bi preokrenulo tok sukoba u korist Kijeva, već bi se na kraju pokazalo kao ograničeno u svojoj efikasnosti.
S druge strane, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borel, izjavio je 19. oktobra da će se o ovom pitanju raspravljati na sastanku ministara odbrane
zemalja G7. Borel je istakao da unutar Evropske unije takođe postoje značajna neslaganja u vezi sa odobravanjem Ukrajini da koristi dalekometno oružje za napade na rusku teritoriju.
Dok neke zemlje EU smatraju da bi ovakav potez bio neophodan za vojni napredak Ukrajine, druge su skeptične i zabrinute zbog mogućih posledica takvih napada, posebno zbog potencijalne reakcije Moskve.
Borel je naglasio da odluka o ovome zavisi od svake članice EU pojedinačno, jer se takve odluke donose na nacionalnom nivou. To znači da EU kao celina nema jedinstven stav o ovom pitanju, već svaka zemlja mora doneti odluku na osnovu svojih nacionalnih interesa i spoljnopolitičkih prioriteta.
U međuvremenu, Nemačka je nagovestila da će pojačati protivvazdušnu odbranu Ukrajine, što pokazuje nastavak podrške Kijevu, ali bez prelaženja crvene linije koju bi predstavljali napadi na rusku teritoriju.
Berlin ostaje čvrsto pri stavu da pruža vojnu pomoć Ukrajini isključivo za odbrambene svrhe, ali se protivi svakoj eskalaciji koja bi uključivala udare unutar same Rusije.
Iako ostaje neizvesno kako će se ova složena situacija dalje razvijati, jasno je da će buduće odluke o dalekometnim udarima zavisiti ne samo od vojnih strategija, već i od političkih kalkulacija unutar NATO saveznika.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
