[adsenseyu2]
Zloglasna misija Apolo 20 spada u jednu od najkontroverznijih teorija zavera. NASA je 1972. godine ugasila Apolo program. Zvanično objašnjenje je bilo da taj novac treba da se iskoristi za nešto drugo i da javnost nije zainteresovana za takav program. Međutim, niko nije ubeđen da je to prava istina.
Mnogi teoretičari zavera su postali ubeđeni da je svemirski program nastavljen tajno i da su misije Apolo 18 i Apolo 19 pronašle dokaz o prisustvu vanzemaljaca na Mesecu. Međutim, tek Apolo 20 je uspeo da sa sobom ponese vanzemaljsku tehnologiju, pronašavši pritom i vanzemaljku koja je održavana na aparatima.
Vilijam Rutledž, čovek koji tvrdi da je bio među astronautima na misiji Apolo 20, postavio je 2007. godine nekoliko snimaka na Jutjub. On je u snimcima ostavio samo mali broj detalja, opisujući šta se na njima nalazi.
Međutim, italijanski istraživač Luka Skantamburlo uspeo je da kontaktira Rutledža kako bi saznao malo više o toj temi.
[adsenseyu4]
Rutledž je naveo da ga nije zaposlila NASA, već Vazduhoplovstvo SAD, te da je imao zadatak da proučava rusku tehnologiju. On je učio o N1 projektu, AJAX projektu i projektu MIG Foxbat 25. On je takođe bio i volonter projekta MOL-Gemini.
On je naveo da su ga odabrali za tu misiju samo zato što je bio jedan od retkih pilota koji nisu verovali u Boga. Rutledž je naveo da je Apolo 20 lansiran 1976. godine i da je u pitanju zajednički poduhvat Amerike i Sovjetskog saveza.
„Rusi su obezbedili precizne mape i nacrte. Njihov astronaut je bio Aleksej Leonov, koji je odabran zbog njegove popularnosti u komunističkoj partiji, ali i zato što je bio član posade Apolo-Sojuz“.
Nakon uspešnog lansiranja, posada Apolo 20 se uputila na mračnu stranu Meseca, nedaleko od kratera Ciolkovski. Oni su želeli da istraže ogroman objekat koji je uočen još za vreme misije Apolo 15. Oni su se zapanjili kada su shvatili da je u pitanju vanzemaljski brod dužine 3,75 kilometara. Nedaleko od njega se nalazio jedan manji brod i nešto što je izgledalo kao veoma stari grad. Ispostavilo se da je u pitanju svemirsko đubre.
Zatim su ušli u svemirski brod. Zaključili su samo da je u pitanju matični brod star bar milijardu godina.
„Unutra je bilo ostataka vegetacije, specijalnog trougaonog kamenja koje je ispuštalo žutu tečnost sa specijalnim svojstvima, ali i znakova ekstrasolarnih bića. Pronašli smo ostatke četiri mala tela (10 cm) koja su živela i umrla u mreži staklenih cevi duž broda, ali najveće otkriće su bila dva čovekolika tela“.
Telo koje je bilo potpuno netaknuto je nazvano Mona Liza, a Rutledž je naveo da se ona nalazila na nekakvim aparatima, te da nije bila ni mrtva ni živa. Ona je zatim odneta u lunarni modul radi istraživanja.
[adsenseyu1]
„Bila je ženskog pola, visine 165 cm, sa kosom i šest prstiju. Bila je pilot, pošto je imala uređaj za pilotiranje povezan sa prstima i očima. Nije imala odeću. Morali smo da odsečemo dva kabla koji su bili povezani sa nosom. Nije imala nozdrve. Iz usta, nosa i očiju je krenula nekakva biloška tečnost poput krvi. Delovi tela su bili u neobično dobrom stanju, a njenu kožu je štitio tanani transparentni film“.
Na brodu je pronađeno telo još jednog vanzemaljca, ali je bilo mrtvo već duži period.
„Pronašli smo još jedno telo. Njegova boja je bila plavosiva. Na koži iznad očiju je bilo čudnih detalja, a oko glave je bila vezana traka na kojoj nije ništa pisalo“.
https://youtu.be/lAKNlP7reus
Rutledž je Skantamburlu rekao da se Mona Liza sada nalazi na Zemlji i da nije mrtva.
Vilijam Rutledž ima 78 godina i trenutno živi u Ruandi. On kaže da se više ne plaši posledica koje bi ovo obelodanjivanje moglo da izazove.
On je takođe naveo da niko ne sme da krije od sveta otkrića ovih razmera.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
