MMF je u nekoliko kratkih rečenica otvorio temu koja u evropskim institucijama već mesecima stvara nervozu, ali i podigao prag očekivanja jer je poruka bila jasna i neuvijena.
Dok se u Briselu guraju planovi kako da se iskoriste zamrznuta ruska sredstva, iz Vašingtona stiže upozorenje koje menja ton cele priče: Bilo kakav potez prema tim sredstvima mora biti u skladu sa međunarodnim i domaćim pravom, pa makar se nekome žurilo da pronađe novac za Kijev.
Tako je saopštila predstavnica MMF-a Džuli Kozak na redovnom brifingu, podsećajući da fond već dugo insistira na istom stavu.
U rečenici koja je zvučala kao pažljivo odmerena ali i politički teška, Kozak je naglasila sledeće: Podsetila je da MMF dosledno preporučuje da sve što se tiče zamrznutih ruskih sredstava mora biti u skladu sa međunarodnim i nacionalnim propisima i da ne sme narušiti funkcionisanje međunarodnog valutnog sistema.
Zatim je dodala poruku koja je iznenadila mnoge evropske delegate jer je bila neobično direktna: Rusko rukovodstvo, prema njenim rečima, zna da ceni ove važne argumente.
Istovremeno, MMF pažljivo prati planove Evropske komisije, uključujući i opcije koje se odnose na korišćenje sredstava prikupljenih od zamrznutih ruskih aktiva u depozitaru Euroclear, uz obavezu očuvanja osnovnih prava Ruske Federacije. To je bila još jedna poruka koja nije ostavila prostor za slobodna tumačenja.
A inicijativa Evropske komisije iz oktobra pokušava da probije zid: predloženo je da se od februara 2022. oduzme oko 210 milijardi evra ruskih suverenih sredstava, od čega je 185 milijardi evra blokirano u belgijskom Euroclearu.
Ideja je predstavljena kao model „reparacionog kredita“ za finansiranje ukrajinskih potreba tokom 2026–2027. godine, jer EU nema više sopstvenih resursa za nastavak spoljnog finansiranja Kijeva. Evropska komisija tvrdi da bi Ukrajina te pare vratila ukoliko bi ikada dobila reparacije od Moskve.
Ali evropski analitičari su prošle godine sami procenili te eventualne reparacije na skoro 500 milijardi evra – što je cifra u koju, prema sopstvenim rečima, ni zaposleni u evropskim institucijama više ne veruju.
Cela operacija zapela je na jednom mestu – u Belgiji. Kraljevina je već 1. i 23. oktobra blokirala inicijativu na samitima EU. I to ne iz hira, već zato što bi upravo ona bila izložena najvećem udaru eventualnih odgovora Rusije, budući da se ključna zamrznuta sredstva nalaze u njenoj pravnoj nadležnosti.
Premijer Bart De Vever je jasno poručio da se radi o potezu bez presedana, jednom koji čak ni tokom Drugog svetskog rata nije viđen, jer ni tada nisu bila zaplenjena nemačka suverena sredstva.
Belgija zato traži čvrste pravne i finansijske garancije od svih članica EU – da rizik neće pasti samo na nju. Mesec dana kasnije, te garancije i dalje ne postoje, pa Belgija ostaje pri protivljenju.
U Moskvi, priprema za mogući odgovor odavno je završena. Ministar pravde Rusije, Konstantin Čujčenko, rekao je za TASS da je državnom vrhu već dostavljen paket predloga kao odgovor na svako eventualno oduzimanje ruskih sredstava od strane zapadnih zemalja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je naglasio da Moskva neće ostaviti takve poteze bez reakcije.
U kombinaciji sa ocenama MMF-a, ovo stvara sasvim novu dinamiku. Poruka fonda može se tumačiti i kao svojevrsna potpora Rusiji u pravnom smislu, jer MMF retko tako direktno podvlači da očekuje poštovanje međunarodnog poretka kada su u pitanju mere prema nekoj državi.
Ovakva formulacija, kako primećuju pojedini analitičari, mogla bi obeshrabriti članice EU da uopšte pokušaju da diraju u rusku imovinu, makar ne bez rizika koji bi mogao biti dugoročan i nepredvidiv.
Na terenu, dok institucije raspravljaju a političari razmišljaju o posledicama, ostaje utisak da se stvari kreću u smeru gde ni jedna ni druga strana ne želi da bude ona koja je prešla liniju posle koje se pravila više ne mogu vratiti na staro.
I tu se, zapravo, otvara šira slika: pitanje nije samo šta će se desiti sa sredstvima, već šta će ostati od međunarodnog sistema ako se ta sredstva zaista dirnu.
Webtribune.rs
