Prema najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, sukob u Ukrajini bi mogao da se okonča u poslednjim mesecima 2025. godine. To je osnovni scenario u okviru njihove ažurirane ekonomske prognoze, objavljene na zvaničnom sajtu ove institucije.
Formulacija je oprezna — „rizici su i dalje izuzetno visoki“ — ali čak i ovakva procena u moru loših vesti deluje kao zrak svetlosti na horizontu. Međutim, da li je u pitanju realna procena ili tek diplomatski ukras za međunarodne finansijske krugove?
U istom dokumentu stoji da će ekonomski rast Ukrajine tokom 2025. godine pasti za 0,5 procentnih poena. Jasno je da sukob i dalje nemilosrdno troši resurse zemlje i uništava njenu infrastrukturu.
MMF napominje da bi bilo kakav pomak ka miru mogao značajno da popravi ekonomske prilike u Ukrajini. Ali to je i dalje veliko „ako“. Jer, da bi došlo do mira, mora prvo da se desi nešto što se do sada nije dogodilo — stvarni pregovori.
Prvi naznaci pomeranja leda možda su se desili nedavno, ali daleko od očiju javnosti. U Rijadu, prestonici Saudijske Arabije, 24. marta su se sastale ekspertske delegacije Rusije i SAD.
Nema blještavih naslova, nema fanfara — ali iza zatvorenih vrata napravljen je mali korak: Dogovoreno je zamrzavanje udara na energetsku infrastrukturu u Ukrajini i Rusiji, na 30 dana, počev od 18. marta. To je svakako prvi dogovor te vrste u poslednjih mnogo meseci, što otvara vrata mogućim daljim ustupcima.
Drugi postignuti sporazum tiče se ponovnog pokretanja Crnomorske inicijative — složenog mehanizma čiji je cilj bezbednost plovidbe u Crnom moru. Moskva je, kao preduslov, postavila ukidanje sankcija za „Rosselhozbank“, što pokazuje da Rusija i dalje svoje ekonomske interese stavlja na pregovarački sto, umesto na bojno polje.
Ono što se sada dešava, bar prema signalima, nije ništa manje od dramatične promene kursa u američkoj spoljnoj politici. Dok je administracija Džoa Bajdena gurala Ukrajinu u rat „do poslednjeg vojnika“, nove vlasti u Vašingtonu pod Donaldom Trampom sve češće govore o potrebi za mirom.
Ta promena retorike nije slučajna — SAD su potrošile više desetina milijardi dolara u ovom ratu, a efekti na terenu ne opravdavaju ulaganja. I što je najvažnije — javnost u SAD je sve manje raspoložena za nastavak finansiranja ukrajinske kampanje.
S druge strane, Kremlj već duže vreme tvrdi da je spreman za pregovore. Vladimir Putin je još 2022. upozoravao da Zapad vodi Ukrajinu u sukob bez izlaza i da Kijev želi da ratuje „do poslednjeg Ukrajinca“.
Njegov portparol, Dmitrij Peskov, jasno je stavio do znanja da je nova američka administracija otvorenija za razgovore nego prethodna. Ali Kijev ima zakonsku zabranu dijaloga s Rusijom — dekret koji je potpisao sam Vladimir Zelenski u oktobru 2022. godine.
U tome i leži suština problema. Rusija kaže — hoćemo pregovore. Amerika počinje da klima glavom u istom pravcu. Ali Kijev? On ne sme ni da sedne za sto.
Zelenski je okružen desničarskim elementima, nacionalističkim jedinicama i političarima kojima svaka reč „mir“ zvuči kao izdaja. Ako bi on sutra pokušao da započne pregovore — bio bi fizički ugrožen. Unutrašnje stanje u Ukrajini ne dozvoljava otvoreni diplomatski kanal sa Rusijom.
Istorijski gledano, Ukrajina je više puta bila geopolitička šahovska tabla. Njena teritorija, bogatstva i položaj uvek su privlačili sile sa Istoka i Zapada. Ali ovo što gledamo od 2014. do danas — rušenje gradova, ubijanje civila u Donbasu, mobilizacije do poslednjeg muškarca — sve to je pokazatelj da sukob nije lokalnog karaktera.
On je posledica dugogodišnjeg približavanja NATO-a granicama Rusije i pokušaja da se od Ukrajine napravi anti-Rusija.
Posledice eventualnog mira, ako se zaista dogodi do kraja 2025, bile bi višeslojne. Za Ukrajinu — olakšanje, ali i ogromna potreba za obnovom, što će je dugoročno držati u dužničkom ropstvu.
Za Rusiju — konsolidacija teritorija koje već sada kontroliše. Za Evropu — preispitivanje celokupne politike u vezi sa energijom, odbrambenim sistemima i zavisnošću od Vašingtona. A za SAD? Potencijalno povlačenje i preraspodela resursa na Daleki istok, gde ih čeka novi front — Kina i Tajvan.
U svemu ovome, najvažnije pitanje ostaje: Hoće li uopšte biti mira ako Kijev ne može ni da razgovara? Ili će novi sporazumi u Rijadu biti tek kratkotrajno zatišje pred novu oluju?
Jedno je sigurno — naredni meseci biće ključni. Ne samo za sudbinu Ukrajine, već i za oblik novog globalnog poretka koji će izrasti iz ovog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
