Kada statini mogu da škode: Doktor Mjasnikov otkriva u kojim slučajevima lekovi za holesterol mogu napraviti problem
Dok se godinama statini smatraju zlatnim standardom u borbi protiv visokog holesterola, doktor Aleksandar Mjasnikov u emisiji „O najvažnijem“ iznosi ozbiljna upozorenja: nisu svi kandidati za ovu terapiju i nekima mogu doneti više štete nego koristi.
U samom startu, Mjasnikov podseća na jednu ključnu istinu – bez holesterola nema života. Jetra svakog čoveka ga prirodno stvara, a spoljašnjom ishranom se unese tek oko 20%. Dakle, i kada su vrednosti povišene, to ne znači automatski da je potreban lek. Treba razumeti čitav kontekst.
Nekada je preporuka bila jednostavna: ako ti je holesterol visok – statini su obavezni. To je značilo i do 30–40% manji rizik od problema sa srcem ili moždane krize. Ali vremena se menjaju, a sa njima i pristup. Danas se sve češće pravi pauza pre nego što se posegne za tabletama – i to s dobrim razlogom.
Jedan od prvih koraka koji savetuje doktor Mjasnikov kada se ustanovi povišen holesterol jeste da se proveri stanje štitne žlezde. Konkretno, testira se hormon TSH. Ako je TSH povišen, znači da štitna žlezda ne radi kako treba – i to može biti uzrok visokog holesterola.
„U takvim slučajevima“, kaže Mjasnikov, „ako odmah uvedete statine, postoji ozbiljan rizik od pojačanih nuspojava poput mišićne slabosti.“ Zato je pametnije najpre regulisati hormone štitne žlezde. U mnogim slučajevima, vrednosti holesterola se tada same stabilizuju – bez potrebe za statinima.
Dalje, kada se već razmatra uvođenje statina, bitno je znati na koje brojke gledati. Nije sve u ukupnom holesterolu. Čak ni nivo dobrog holesterola (HDL) nije presudan. Fokus treba biti na takozvanom lošem holesterolu – LDL. Ali ni to nije kraj priče.
Ako osoba nema nikakve naslage u krvnim sudovima, što se vidi na ultrazvuku, i ako nema prethodne probleme sa srcem, onda se pristupa blaže. Pogotovo ako je krvni pritisak u granicama normale, šećer takođe, i ako nema navike poput pušenja.
U takvoj situaciji, statini jedva da donose koristi u pogledu prevencije u narednih 10 godina. Jednostavno – rizik je suviše nizak da bi opravdao terapiju.
Ukoliko se ipak u priču umeša jedan faktor rizika – recimo, osoba ima hipertenziju koju leči lekovima – tu već dolazi dilema. Da li da se interveniše ili da se pokuša s promenama načina života? Gubitak suvišnih kilograma, fizička aktivnost, ishrana – sve to može značajno popraviti stanje bez potrebe za farmakološkim sredstvima.
Ali ako su prisutna dva ili više faktora rizika – pušenje, visok šećer, visok pritisak – tada lekari obično ne čekaju. Tada statini postaju alat koji se koristi rutinski.
Kod vrednosti LDL holesterola između 4,14 i 4,9 mmol/l i više, terapija se najčešće uvodi bez mnogo odlaganja. A ako osoba već ima neku dijagnostikovanu kardiovaskularnu bolest, onda su pragovi još stroži – granica za LDL se spušta na 1,7, a ako je neko već imao ozbiljan kardiološki incident, onda ciljna vrednost postaje svega 1,4.
Drugim rečima, sve zavisi od cele slike – nije dovoljno samo pogledati laboratorijski papir. Mjasnikov jasno poručuje: statini nisu bombona koju možeš uzimati za svaki slučaj. Imaju svoju ulogu, ali i svoje granice. A najvažnije je da se ne zaboravi na ono osnovno – zdrav način života i pažljivo posmatranje signala koje telo šalje.
I možda je upravo to poruka koju vredi zapamtiti – da lekovi nisu prva linija, već poslednja. Statini nisu ni anđeli ni đavoli – već alat koji treba koristiti promišljeno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
