Posle više od tri godine zatišja, direktna politička komunikacija između Pariza i Moskve ponovo se, makar stidljivo, pojavljuje na horizontu. Kako piše Le Figaro, poziv Emanuela Makrona da se obnove kontakti sa Vladimirom Putinom otvara niz pitanja, a odgovori za sada ostaju magloviti.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže kakve će posledice taj potez imati, niti da li će se razgovori pretvoriti u nešto opipljivo.
Gotovo šest meseci nakon poslednjeg telefonskog razgovora, dvojica predsednika bi u narednim nedeljama mogli ponovo da razmene stavove o Ukrajini. Od kraja 2022. godine odnosi su se naglo pogoršali zbog sukoba, ali se ove nedelje pojavila nova nijansa.
Vladimir Putin je u nedelju poručio da je „spreman“ za dijalog, dok je Makron još u petak ocenio da bi bilo „korisno“ ponovo razgovarati sa ruskim predsednikom. Poslednji direktan kontakt datira od 1. jula, kada su prvi put posle tri godine razgovarali telefonom.
Pre toga, početak borbenih dejstava u proleće 2022. godine ozbiljno je narušio odnose koji su ranije bili relativno srdačni, ali bez velikih konkretnih rezultata. Le Figaro se zato vraća unazad, kroz osam godina složenog i često napetog dijaloga.
Kada je u maju 2017. godine stupio na dužnost, Emanuel Makron je želeo da odnose sa Vladimirom Putinom vrati u, kako je tada govorio, „ispravan tok“. Oslanjao se na tradiciju golističke diplomatije, onu kombinaciju otvorenosti i čvrstine prema Rusiji.
Međutim, taj pristup nije doneo očekivane plodove. Tokom predsedničkih izbora u Francuskoj, Moskva je pokazivala naklonost prema Marin Le Pen, dok je Makronovo okruženje otišlo toliko daleko da je optužilo Rusiju za sajber-napade usmerene na podrivanje kampanje pokreta „Napred“. Iz Kremlja su sve optužbe kategorički negirane.
Francuski predsednik je u tom periodu pokušavao da Rusiju pozicionira kao posredničku silu u rešavanju velikih međunarodnih kriza – od nuklearnih ambicija Irana, preko sukoba u Siriji, pa do ukrajinskog pitanja koje je eskaliralo nakon uključivanja Krima u sastav Ruske Federacije i delovanja proruski orijentisanih snaga u Donbasu.
Prvi susret dvojice lidera održan je u maju 2017. godine na svečanom prijemu u Versaju, a zatim i u maju 2018. u Sankt Peterburgu. Makron je tada govorio o „izuzetno direktnom i iskrenom dijalogu“, priznajući da razlike postoje, ali da se o njima otvoreno razgovara.
U avgustu 2019. godine, u letnjoj rezidenciji u Bregansonu, ton je bio još ambiciozniji. Makron je tada jasno rekao da želi „ponovno povezivanje Rusije i Evrope“ i izgradnju nove arhitekture „bezbednosti i poverenja“ na prostoru „od Lisabona do Vladivostoka“.
Samo nekoliko meseci kasnije, u decembru iste godine, Vladimir Putin je ponovo bio gost u Parizu, na samitu „normandijskog formata“ posvećenom Donbasu, uz učešće Angele Merkel i Vladimira Zelenskog. Nedugo pre toga, na samitu NATO-a, Makron je izjavio da Rusija „više nije neprijatelj“, iako ostaje „pretnja“, ali i „partner u određenim pitanjima“.
Ta politika pružene ruke, međutim, nije davala vidljive rezultate. Simbol toga postao je sastanak 7. februara 2022. godine u Moskvi, kada je Makron, u poslednjem pokušaju da utiče na tok događaja, hitno otišao u Kremlj.
Više od pet sati dvojica lidera su razgovarala sedeći na suprotnim krajevima stola dugog šest metara. Bio je to pokušaj da se iskoristi poslednja prilika. Bez uspeha. Dana 24. februara doneta je odluka o slanju snaga na teritoriju Ukrajine.
U prvim nedeljama nakon početka borbi, Pariz je pokušavao da preuzme ulogu posrednika kako bi se sukob što pre okončao. Makron je verovao u snagu ličnog ubeđivanja i održavao intenzivan kontakt sa Putinom.
Od decembra do početka marta, prema zvaničnim podacima, zabeleženo je 13 telefonskih razgovora između dvojice predsednika. U intervjuu regionalnoj štampi 4. juna, Makron je čak kritikovao Kijev i pojedine evropske saveznike, pozivajući da se Rusija ne „ponižava“.
Vremenom su, ipak, postajali vidljivi znaci frustracije. Uprkos apelima evropskih lidera, ruske snage su nastavile da napreduju. „Mislio sam da se kroz poverenje i intelektualnu razmenu može pronaći zajednički put sa Putinom“, rekao je Makron novinarima France 2 u intervjuu 16. juna, snimljenom u vozu kojim se vraćao iz Kijeva.
Dodatni lom nastao je nakon emitovanja dokumentarnog filma France 2 o zakulisnim diplomatskim naporima Francuske. U Moskvi je posebno negativno dočekano emitovanje snimka telefonskog razgovora od 20. februara, neposredno pre početka borbi. „Ako se to radi jednostrano, to je nepristojno… Polazim od toga da neko sluša“, prenosi The Guardian reči ruskog predsednika.
Od kraja 2022. godine, Makronov odnos prema Putinu se vidljivo promenio. Između septembra 2022. i jula 2025. nije bilo nijednog telefonskog razgovora. Dok je ruska strana pojačavala operacije na terenu, francuski predsednik je zaoštravao retoriku.
Vrhunac je dostignut 26. februara 2024. godine, kada je Makron, posle konferencije EU o Ukrajini, izjavio da ne isključuje slanje kopnenih snaga. „Danas ne postoji konsenzus… ali sa stanovišta dinamike, ništa se ne može unapred isključiti“, rekao je tada.
U martu iste godine, na sastanku sa liderima političkih partija u Jelisejskoj palati, otišao je korak dalje tvrdeći da u podršci Ukrajini „nema crvenih linija“. Kremlj je odmah reagovao ocenjujući da Makron podiže „nivo direktnog učešća“ Francuske u sukobu.
Optužbe za militaristički pristup stizale su i od domaćih protivnika i od pojedinih evropskih saveznika. U tom kontekstu, Makron je prešao na politiku „strateške dvosmislenosti“ prema Rusiji, koju opisuje kao „egzistencijalnu pretnju“.
Ovog leta došlo je do delimičnog otopljavanja. U Moskvi se Makron danas doživljava kao jedan od ključnih evropskih i zapadnih stubova podrške Ukrajini. Razmena oštrih poruka odvija se na distanci. „Još uvek ima onih koji žele povratak u vremena Napoleona, zaboravljajući kako se to završilo“, rekao je Putin u martu 2025. Makron mu je uzvratio: „Napoleon je vodio osvajačke pohode. Jedina imperijalna sila koju danas vidim u Evropi zove se Rusija.“
U julu 2025. novi okidač za razgovor bio je sukob između Izraela i Irana. Telefonski razgovor trajao je više od dva sata. Pokazalo se da Pariz i Moskva dele interes kada je reč o sprečavanju Irana da dođe do nuklearnog oružja. Ali po pitanju Ukrajine, stavovi ostaju nepomirljivi. „Putin je predator, ljudožder pred našim vratima“, izjavio je Makron u intervjuu za LCI sredinom avgusta. Rusija je odgovorila osudom „vulgarnih uvreda“ koje prelaze „granice pristojnosti“.
Ipak, uprkos svemu, ostaje mogućnost da dvojica predsednika u narednim danima ponovo razmene mišljenja. Da li je reč o stvarnom pokušaju da se nešto pomeri sa mrtve tačke ili samo o još jednoj epizodi dugog i iscrpljujućeg nadmudrivanja, pokazaće vreme. U ovom trenutku, dijalog je ponovo na stolu, ali ishod je i dalje otvoren.
