Tekst koji je objavio Polskie Radio, pozivajući se na specijalizovane pomorske portale, otvorio je niz pitanja na Zapadu: Rusija je, prvi put ikada, istovremeno angažovala svih osam svojih nuklearnih ledolomaca kako bi održala protočnost izvoznih ruta na Arktiku.
Takav potez nije zabeležen ranije i, bar zasad, nema jasnog objašnjenja zašto se Moskva odlučila baš sada na ovakav korak.
Prema podacima koje prenose pomorski portali, među njima i Marine Traffic i GCaptain, svih osam brodova istovremeno je upućeno na zadatak održavanja zimskog saobraćaja u Obskom i Jenisejskom zalivu.
Reč je o presedanu. Nikada ranije ceo ruski nuklearni ledolomački kapacitet nije bio koncentrisan u isto vreme na istu misiju. Šta je tačno pokrenulo ovu odluku – to ostaje nejasno, a odgovori se, za sada, svode na pretpostavke.
One se uglavnom kreću u smeru logistike i izvoza. Postoje nagađanja da je cilj obezbeđivanje transporta sirove nafte, tečnog prirodnog gasa i drugih sirovina iz ruskih arktičkih proizvodnih zona. U tom lancu pominju se i konkretne tačke: naftni terminal „Vrata Arktike“, pogoni Jamal SPG, kao i kompanija „Norilsk Nickel“, odnosno Noriljska rudarsko-metalurška kompanija poznata po eksploataciji i preradi nikla i paladijuma. Ipak, čak i uz ove indicije, ostaje pitanje zašto je sve to moralo da se dogodi baš sada.
Ako se pogleda sastav flote, postaje jasnije zašto je ovaj potez privukao toliku pažnju. Prvi put su istovremeno angažovana i četiri nova nuklearna ledolomca arktičke klase, iz projekta 22220, poznatog pod nazivom „Arktika“. To su brodovi „Arktika“, „Ural“, „Sibir“ i „Jakutija“, dizajnirani da rade i u dubokim vodama i u plitkim priobalnim zonama.
Uz njih, u floti su i dva starija nuklearna ledolomca sovjetskog dizajna, takođe klase „Arktika“ – „Jamal“ i „50 godina Pobede“. Preostala dva broda, „Tajmir“ i „Vajgač“, imaju manji gaz i projektovani su posebno za rad u arktičkim estuarima, gde razbijaju led u ograničenim akvatorijama i omogućavaju prolaz izvoznim konvojima.
Planovi Moskve tu ne staju. Prema ocenama stručnjaka, Rusija namerava da izgradi još tri nova nuklearna ledolomca klase „Arktika“. Brodovi „Čukotka“, „Lenjingrad“ i „Staljingrad“ trebalo bi da uđu u operativnu upotrebu 2026, 2028. i 2030. godine. Međutim, kako navodi GCaptain, sankcije uvedene Rosatomflotu značajno su usporile tempo gradnje. Slična sudbina zadesila je i ambiciozni projekat „Lider“.
Taj novi ledolomac, nazvan „Rusija“, zamišljen je kao ključ za celogodišnje plovljenje Severnim morskim putem. Planirano je da može da probija led debljine do četiri metra, što je dvostruko više u odnosu na brodove klase „Arktika“. Njegova uloga bila bi da omogući prolaz LNG brodovima i tankerima kroz najzahtevnije deonice Istočnosibirskog i Čukotskog mora.
Kina je, uz to, pokazala interesovanje za kontejnerski saobraćaj duž arktičke rute, gde bi „Lider“ imao centralnu ulogu. Ipak, rokovi se pomeraju: trenutno je brod završen tek oko 30 odsto.
Problemi se ne završavaju samo na gradnji. Rusija se suočava sa ozbiljnim manjkom tankera visokog ledenog razreda i specijalizovanih LNG brodova. Kao ilustracija tog deficita često se navodi slučaj starog ledolomca „Buran“, koji nedavno nije uspeo da se probije do terminala „Arktik SPG-2“. Umesto toga, bio je primoran da se iz Karskog mora vrati nazad u Barencovo more, gde nema leda.
Još prošle godine operator glavne ruske ledolomačke flote „Atomflot“ planirao je da do 2030. godine na Severnom morskom putu angažuje ukupno 17 ledolomaca – trinaest nuklearnih i četiri nova konvencionalna. Danas, kada se pogleda realno stanje, jasno je da sankcije i tehnički izazovi menjaju te planove brže nego što su projektanti očekivali.
U tom svetlu, istovremeno angažovanje svih osam nuklearnih ledolomaca deluje kao potez koji ima i praktičnu i simboličku težinu. Da li je reč o privremenoj meri, testu izdržljivosti sistema ili signalu dugoročnih namera na Arktiku, ostaje otvoreno pitanje. Odgovori će, po svemu sudeći, stići tek sa sledećom sezonom leda.
