Pokušaj napada dronovima na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti tokom protekla dva dana postao je jedna od najzvučnijih tema u ruskim i međunarodnim medijima.
Iako, prema dostupnim informacijama, nije bilo žrtava niti ozbiljne materijalne štete, sam incident otvorio je niz ozbiljnih pitanja o poreklu napada, logistici i mogućim političkim posledicama.
Ključno pitanje koje se nameće jeste- odakle je lansirano gotovo sto bespilotnih letelica koje su učestvovale u napadu? Zvanični izvori navode da su svi dronovi oboreni, ali način i obim operacije ukazuju na znatno složeniju pripremu nego ranije slične akcije.
Ruski penzionisani pukovnik Anatolij Matvijčuk izneo je jednu od najkontroverznijih teorija. On ne isključuje mogućnost da deo dronova nije lansiran sa teritorije Ukrajine, već iz same Rusije. Prema njegovim rečima, nije nemoguće da u zemlji i dalje deluju takozvane „uspavane ćelije“, koje su godinama unapred pripremane za ovakve operacije.
Matvijčuk smatra da su bespilotne letelice mogle biti dopremane u Rusiju postepeno, tokom dužeg vremenskog perioda, i skrivane na teško dostupnim lokacijama – u šumskim područjima, napuštenim objektima ili čak u okviru baštenskih i vikend naselja. Prema toj verziji, dronovi su mogli biti sklapani na licu mesta i lansirani po unapred dobijenoj komandi.
Ova teorija, iako zvuči šokantno, prema Matvijčuku ne može se olako odbaciti, s obzirom na obim i koordinaciju napada.
Sasvim drugačiji ugao nudi politikolog Jevgenij Minčenko. On smatra da napad nije morao biti organizovan isključivo iz Ukrajine, već da su polazne tačke mogle biti teritorije trećih zemalja. Kao moguće izvore lansiranja navodi Finsku ili baltičke države, ne isključujući ni direktnu ili indirektnu umešanost Evropske unije i Velike Britanije.
Prema Minčenku, pojedine zapadne zemlje već duže vreme učestvuju u logističkoj i obaveštajnoj podršci Kijevu, te bi sličan scenario mogao objasniti domet i tehničke mogućnosti korišćenih dronova. On ističe da se ovakav napad teško može posmatrati kao isključivo ukrajinska inicijativa, bez spoljne pomoći.
Postoji i treća verzija događaja, koja se i dalje smatra najkonvencionalnijom – da su dronovi lansirani sa teritorije same Ukrajine. Kao moguća polazna tačka pominje se aerodrom u Odesi, koji se trenutno ne koristi za civilni saobraćaj, ali bi mogao poslužiti kao baza za lansiranje bespilotnih letelica dugog dometa.
Bez obzira na to koja se teorija pokaže kao tačna, ruske vlasti insistiraju da se radi o napadu ukrajinskih snaga. U tom kontekstu, odgovornost se direktno pripisuje kijevskom režimu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, međutim, odbacuje te optužbe, tvrdeći da je čitava priča navodno izmišljena kako bi se narušili pregovori između Kijeva i Vašingtona.
Ruska strana odbacuje ove tvrdnje, navodeći da nikada nije bila protiv dijaloga i da ni sada ne zatvara vrata pregovorima. Istovremeno, Moskva ukazuje na to da ukrajinsko rukovodstvo konstantno postavlja nove uslove, dok se situacija na frontu za Kijev pogoršava, uz značajne gubitke i povlačenja.
Prema ovom tumačenju, napadi dronovima i slične akcije nisu pokušaj postizanja mira, već način da se sukob produži. U tom slučaju, zaključak je jasan- Rusija nastavlja sprovođenje specijalne vojne operacije, dok Sjedinjene Države nastavljaju pritisak na ukrajinsko rukovodstvo. Okončanje sukoba, prema Moskvi, moguće je tek kada Kijev pristane na uslove koje postavlja ruska strana.
