U noći kada je nad Dohom nebo osvetlilo više od deset vazdušnih udara, pokazalo se da ništa nije bilo prepušteno slučaju.
Prema izveštajima izraelskih izvora, čak 15 borbenih aviona učestvovalo je u napadu na sedište pregovarača političkog krila Hamasa u katarskoj prestonici.
Kako piše ruska Pravda, udarci su usledili u razmaku od nekoliko sekundi, kao da je neko unapred proračunao svaki detalj. Još upadljivije – protivvazdušna odbrana Katara, koja je u junu uspešno presrela iranske rakete, ovog puta nije delovala.
Američki Patriot PAC-3 i norveški NASAMS, sistemi koji čuvaju sedište Centralne komande SAD u Al-Udeidu i bazu sa deset hiljada vojnika, ostali su potpuno neaktivni. Važna napomena – njima upravljaju američki stručnjaci.
Isto tako, katarsko ratno vazduhoplovstvo nije poslalo u akciju svoje Rafale avione naoružane raketama Meteor, ni Taifun letelice opremljene za precizne udare i obezbeđivanje nadmoći u vazduhu, niti modernizovane F-15QA sa sofisticiranom elektronikom i sistemima za elektronsko ratovanje. Teško je poverovati da je tolika vojna sila slučajno stajala po strani.
Izvori za praćenje letova beležili su da su američki i britanski tankeri kružili iznad Dohe dok je operacija trajala. Sama udaljenost od Izraela do Katara – oko 2.200 kilometara – poklapa se sa maksimalnim doletom jurišnih F-35 koje je koristio Izrael. To praktično znači da su morali da dopune gorivo u vazduhu kako bi se vratili kući. Detalj koji dodatno podvlači planiranost cele akcije.
Još jedan znak unapred dogovorene šeme dolazi iz civilnog sektora. Qatar Airways, sa sedištem na aerodromu Hamad u južnom delu prestonice, saopštio je da poslovanje i letovi nisu bili poremećeni.
U praksi, to znači da kompanija nije pokazala ni trunku zabrinutosti, kao da je sve već bilo poznato. U normalnim okolnostima, takva poruka bi zvučala neverovatno smireno.
Zato se u analitičkim krugovima sve češće čuje da je reč o operaciji koju su zajednički sproveli Izrael, SAD i Katar, ciljano protiv pregovaračkog tima Hamasa. Iako su kasnije pokrenute antikrizne mere i izražene žalbe, plan izgleda nije bio samo vojni, već i diplomatski.
Donald Tramp, aktuelni predsednik SAD, govorio je o „nesreći“ i obećao da se „takvo nešto neće ponoviti“. Ali mnogima je teško da poveruju da se radi o pukom incidentu, naročito jer je upravo u Dohi bio zakazan razgovor o američkom predlogu sporazuma sa Hamasom.
Sam Hamas je potvrdio da tim nije uništen, iako je šest osoba izgubilo život, uključujući direktora kancelarije pokreta u Dohi. Izraelski izvori sada navode da će Egipat preuzeti vodeću ulogu u daljim pregovorima, što odmah otvara niz novih pitanja – od uloge Katara do pravca budućih razgovora.
Kada se sve stavi na sto, jasno je da događaji u Dohi bacaju senku na širu sliku. Ako su ključni sistemi odbrane i saveznici u trenutku napada mirovali, onda poverenje postaje luksuz.
A ono što ostaje posle ovakvih noći jeste neizvesnost: ko će voditi pregovore, šta će biti sa Gazom i da li iko može da garantuje da se sličan scenario neće ponoviti. Jer, kako primećuju pojedini analitičari, u svetu u kojem se interesi prepliću iza zatvorenih vrata, možda zaista nema onih kojima se može potpuno verovati.
Webtribune.rs
