Među mnogobrojnim arheološkim i geološkim misterijama, malo koja je izazvala toliko straha i nedoumica kao takozvani „Đavolji disk“, pronađen u slojevima starim preko 300 miliona godina.
Ovaj intrigantan artefakt otkriven je 1928. godine u rudniku uglja u Kanzasu i od tada je ostao predmet spekulacija, naučnih istraživanja i zastrašujućih priča o smrti i neobjašnjivim događajima.
Otkrivanje diska i početak tragedije
Kada su rudari otkrili kameni disk prečnika oko 26 centimetara, sa rupom u centru i neobičnim šarama, nisu ni slutili da će postati deo jednog od najčudnijih fenomena u modernoj istoriji.
Artefakt je pronađen u geološkim slojevima starim više od 300 miliona godina – što je daleko pre nego što je čovek uopšte postojao. Njegovo otkriće odmah je izazvalo pometnju kako među naučnicima, tako i među misticima i teoretičarima zavera, koji su spekulisali o njegovom poreklu i svrsi.
Međutim, ubrzo nakon što je disk izvađen iz zemlje, rudari koji su ga pronašli počeli su da oboljevaju od misterioznih bolesti, a neki su čak i preminuli. Lekari nisu mogli da objasne uzrok, a sve je postajalo još čudnije kada su smrtni slučajevi nastavili da se dešavaju čak i onima koji su malo dolazili u kontakt s artefaktom.
Disk je ubrzo prešao u ruke vlasnika rudnika, Irvina Sainza, ali njegova sreća nije dugo trajala. Nedugo nakon što ga je uneo u svoju kuću, zadesila ga je serija tragedija – članovi njegove porodice i gosti koji su ga posetili iznenada su umrli, a on je jedini preživeo jer je u tom trenutku spavao na verandi.
Uplašen, Sainz je odlučio da se reši diska i preda ga jednoj antikvarnici. Međutim, ni to ga nije spasilo. Ubrzo nakon što je predao artefakt, razboleo se i završio u bolnici, gde je proveo tri meseca pre nego što je preminuo pod nejasnim okolnostima.
Neobjašnjiva svojstva diska
Policija je sprovela istragu povodom misterioznih smrti, ali nije pronašla logično objašnjenje. Uzrok smrti nije mogao biti identifikovan, a ono što je dodatno produbilo misteriju jeste činjenica da je disk nestao. Novi vlasnik antikvarnice nije znao gde se artefakt nalazi, što je dodatno otežalo bilo kakvu analizu.
Godine 1936, disk se ponovo pojavio u laboratoriji na ispitivanju. Naučnici su tada otkrili nešto zapanjujuće: disk je akumulirao nepoznatu vrstu zračenja u radijusu od 13 metara, iako sam po sebi nije bio radioaktivan.
Mineral od kojeg je bio napravljen, benitolit, do tada nije bio poznat po takvim svojstvima. Istraživači su zaključili da disk ne emituje radioaktivnost, već na neki način koncentriše i pojačava postojeće zračenje iz okruženja, što je moglo biti objašnjenje misterioznih smrti onih koji su mu se previše približili.
Nestanak diska na Antarktiku
Nakon ovog otkrića, sudbina diska postaje još misterioznija. Tokom 1970-ih, prema nekim izvorima, disk je prebačen na Antarktik, u jednu od tajnih istraživačkih baza koje su SAD i druge sile koristile još od 1950-ih. Nakon toga, nije bilo nikakvih zvaničnih informacija o njegovoj sudbini.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Brojne teorije su se pojavile u vezi s tim zašto je disk prebačen u ledenu pustoš Antarktika. Jedna teorija sugeriše da su vlasti shvatile da je previše opasan da bi se čuvao u naseljenim oblastima i da je premestiti ga u izolovano i teško dostupno područje bilo jedino rešenje.
Druga teorija ide korak dalje i tvrdi da se disk i dalje proučava u nekoj tajnoj laboratoriji, gde naučnici pokušavaju da otkriju njegovu pravu prirodu i potencijalne primene.
Poreklo i moguća svrha „Đavoljeg diska“
Teorije o poreklu diska su raznolike. Dok neki veruju da je reč o prirodnom fenomenu nepoznate geološke prošlosti, drugi smatraju da je delo nepoznate civilizacije, možda čak i vanzemaljske.
Postoje indicije da bi mogao biti tehnološki uređaj sa svojstvima koja prevazilaze ljudsko razumevanje, a ne samo običan ukrasni predmet.
Još jedna hipoteza sugeriše da je disk neka vrsta drevnog oružja ili uređaja sa nepoznatom funkcijom, možda čak i eksperiment napredne civilizacije koja je postojala pre miliona godina, a čiji su tragovi izbrisani vremenskim tokovima.
Ova teorija deluje radikalno, ali se oslanja na činjenicu da nijedan sličan artefakt nije pronađen u slojevima starijim od pojave dinosaurusa, što ukazuje da bi mogao biti izuzetno redak i značajan.
S druge strane, okultisti i mistici disk vide kao predmet prokletstva – nešto što donosi smrt i nesreću svakome ko ga poseduje. Ova ideja podržana je nebrojenim smrtnim slučajevima i nesrećama koje su zadesile sve one koji su došli u dodir s njim.
Da li je „Đavolji disk“ još uvek tamo?
Iako nema konkretnih dokaza o trenutnoj lokaciji „Đavoljeg diska“, činjenica da je nestao i da nikakve nove informacije nisu objavljene već decenijama, sugeriše da je ili uništen ili sakriven na mestu do kojeg javnost nema pristup.
Antarktik, sa svojim tajnim bazama i ograničenim pristupom, ostaje idealno mesto za skrivanje nečega tako misterioznog i potencijalno opasnog.
Ako je disk zaista delo drevne ili vanzemaljske civilizacije, to bi moglo značiti da čovečanstvo poseduje tehnologiju koju još ne razume.
A ako su njegove smrtonosne osobine bile razlog da se skloni iz javnosti, postavlja se pitanje – da li su vlasti pronašle način da ga iskoriste, ili su se jednostavno odlučile da ga zauvek zaborave?
U svakom slučaju, priča o „Đavoljem disku“ ostaje jedna od najintrigantnijih misterija 20. veka, a njegovo poreklo i prava priroda možda nikada neće biti otkriveni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
