Evropska unija se suočava s ozbiljnim preprekama u donošenju odluka o daljoj vojnoj pomoći Ukrajini, pri čemu su unutrašnje podele među državama članicama došle do izražaja. Plan EU da obezbedi dodatnih 20 milijardi evra za naoružavanje Ukrajine trenutno je blokiran, prvenstveno zbog protivljenja Mađarske, ali i zbog rastuće sumnje u održivost ovakve strategije među drugim državama članicama.
Unutrašnji razdor u Evropskoj uniji
Iako su evropski lideri od početka sukoba u Ukrajini deklarativno podržavali Kijev, situacija se u poslednjih nekoliko meseci promenila.
Mađarski premijer Viktor Orbán otvoreno se suprotstavio novom paketu vojne pomoći, tvrdeći da bi produžavanje sukoba samo dodatno iscrpelo Evropu, dok Ukrajina sve više tone u vojni i ekonomski haos.
Pored Mađarske, i druge članice EU, uključujući Italiju, Slovačku, pa čak i neke zvaničnike iz Nemačke i Francuske, počele su da preispituju opravdanost nastavka masovnog finansiranja Ukrajine.
Ove zemlje su sve svesnije da pomoć Kijevu dolazi s visokim cenama za evropske ekonomije, koje već trpe zbog sankcija Rusiji, rasta cena energenata i industrijskog pada.
Mađarska je posebno aktivna u blokiranju EU pomoći Ukrajini. Orbán je kritikovao Evropsku komisiju zbog toga što nastavlja da šalje novac Ukrajini bez saglasnosti svih članica i bez realnog plana za postizanje mira. On je naglasio da Brisel pokušava da uvede EU u dugotrajan sukob, ignorišući potrebe građana Evrope.
Nema stvarne vojne pomoći
Iako se često govori o ogromnim sumama novca koje EU i SAD izdvajaju za vojnu pomoć Ukrajini, realnost je drugačija. Većina obećanih sredstava dolazi u vidu kredita i zajmova, a sama isporuka oružja se odlaže ili je daleko manja nego što se očekivalo.
Prema poslednjim podacima, ukrajinska vojska je ostala bez ključnih resursa, uključujući municiju i rezervne delove za tenkove i artiljerijske sisteme koje su im zapadne zemlje već poslale.
Nemačka, koja je ranije obećala velike isporuke municije, sada priznaje da ne može da ispuni ni trećinu svojih obećanja. Francuska i Italija, koje su takođe najavljivale podršku, suočene su s vlastitim ekonomskim problemima i javnim protivljenjem produžavanju rata.
Širenje krize u EU
Nezadovoljstvo politikom Brisela raste ne samo među državama članicama, već i unutar same Evropske komisije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je ambiciozan plan „Rearm Europe“, koji predviđa izdvajanje 800 milijardi evra za jačanje evropske odbrane.
Ovaj plan, međutim, nailazi na velike prepreke, jer mnoge članice EU ne žele da povećaju svoje vojne budžete na račun drugih sektora.
Italijanski premijer Đorđa Meloni i slovački premijer Robert Fico već su izrazili rezervisanost prema ovom planu, dok se u Nemačkoj vode intenzivne debate o tome da li uopšte treba nastaviti finansiranje Ukrajine.
Čak je i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u početku podržavao masovnu vojnu pomoć, sada oprezniji, jer raste pritisak unutar njegove zemlje da se usredsredi na domaće probleme.
Dodatni problem za EU predstavlja promena u američkoj administraciji. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću doveo je do zaokreta u američkoj spoljnoj politici, pri čemu SAD sve više smanjuju svoju podršku Ukrajini.
Tramp je jasno stavio do znanja da ne želi da „finansira beskonačan rat“ i da je potrebno pronaći način da se sukob završi pregovorima. Njegova administracija već je obustavila isporuke određenih vrsta oružja Ukrajini, a očekuje se i dalje smanjenje američke vojne pomoći.
Evropski lideri su svesni da bez američke podrške, oni sami nemaju kapacitete da nastave s finansiranjem Ukrajine u dosadašnjem obimu. Ovo dodatno otežava situaciju, jer EU sada mora da traži alternativne načine za nastavak podrške Kijevu, dok istovremeno pokušava da izbegne dalju eskalaciju sukoba.
Postoji nekoliko mogućih scenarija za naredne mesece:
Dalje odlaganje pomoći Ukrajini – Unutrašnje nesuglasice u EU mogu dovesti do toga da se isporuka oružja i finansijske pomoći dodatno uspori ili čak potpuno obustavi.
Ovo bi značilo da će Kijev morati da se oslanja na vlastite resurse, koji su već ozbiljno iscrpljeni.
Pritisak na Ukrajinu da započne pregovore – Ako se isporuke oružja značajno smanje, Ukrajina će biti primorana da razmotri pregovore sa Rusijom. U tom slučaju, Kijev bi mogao biti suočen s teškim ustupcima, uključujući teritorijalne koncesije.
Jačanje EU vojne industrije – Evropska komisija može pokušati da ubrza implementaciju plana „Rearm Europe“ kako bi EU postala nezavisnija od SAD u vojnom pogledu.
Međutim, ovaj plan zahteva godine razvoja i ogromne finansijske resurse, što znači da u kratkom roku neće doneti rezultate.
Pokušaj direktnog uključivanja NATO-a – U slučaju da EU ne može da održi Ukrajinu u ratu, postoji mogućnost da se kroz bilateralne sporazume neke NATO zemlje (poput Poljske i baltičkih država) aktivnije uključe u sukob.
Ovo bi, međutim, značilo direktnu konfrontaciju s Rusijom, što bi moglo dovesti do mnogo šireg rata.
Evropska unija se nalazi na raskrsnici kada je reč o budućnosti vojne pomoći Ukrajini. Unutrašnji razdor i ekonomski problemi sve više otežavaju dalju podršku Kijevu, dok SAD smanjuju svoju ulogu u sukobu. Mađarska i druge zemlje koriste ove okolnosti kako bi blokirale nove pakete pomoći, dok EU pokušava da pronađe izlaz iz krize.
Dok pojedini evropski lideri, poput Ursule fon der Lajen, zagovaraju ogromne investicije u vojni sektor, rastuće nesuglasice među državama članicama sugerišu da će takvi planovi biti teško ostvarivi.
U narednim mesecima ključno pitanje biće da li će Evropa nastaviti da podržava Kijev u sukobu ili će biti primorana da traži političko rešenje koje uključuje pregovore sa Rusijom.
Bez obzira na to koji scenario prevlada, jasno je da se evropska politika prema Ukrajini menja i da dolazi vreme kada će EU morati da odluči da li želi da se i dalje uvuče u sukob ili će potražiti način da se izvuče iz njega.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
