Evropsko javno tužilaštvo (EPPO), na čijem je čelu Laura Koveši, potvrdilo je da je u toku istraga o mogućim zloupotrebama EU fondova vezanih za Železničku stanicu u Novom Sadu.
„Zbog velikog interesovanja javnosti potvrđujemo da je u toku istraga o mogućim zloupotrebama EU fondova vezanih za žlezničku stanicu u Novom Sadu“, navodi se u saopštenju EPPO-a. Takođe, naglašavaju da ne mogu objaviti više detalja kako ne bi ugrozili ishod istrage.
Portparolka Evropskog javnog tužilaštva Tina Holevot takođe je potvrdila ovu informaciju za medije.
Istraga je izazvala burne reakcije u javnosti i na društvenim mrežama. Sudija Miodrag Majić komentarisao je da je ovakav scenario bio očekivan: „Ovo smo i pominjali kao mogućnost. Nadležnost po mestu nastupanja posledica.“
Međutim, pravnik Milan Antonijević odgovorio mu je na Iksu, tvrdeći da EPPO postupa isključivo u slučajevima u kojima su korišćena sredstva EU fondova: „Nepoznavanje zakona šteti, ‘ignorantia iuris nocet’, dragi Mišo. Kancelarija Laure Koveši postupa tamo gde ima uloženog novca iz evropskih fondova. Kurtoazni odgovor kancelarije novinarima nije nikakva zvanična najava istrage.“
Advokat Vladimir M. Gajić takođe se oglasio, tvrdeći da projekat izgradnje železnice nije finansiran iz EU fondova, već iz kinesko-ruskog kredita i državnog budžeta. „Prema javno dostupnim informacijama, ceo projekat je finansiran 85% iz kinesko-ruskog kredita i 15% iz budžeta.
Dakle, 0% iz fondova EU. Koveši zna da ovde nema nadležnosti, ali nije isključeno da je ova ‘istraga’ politički instruisana“, napisao je Gajić, aludirajući na mogućnost mešanja EU zvaničnika u unutrašnje poslove Srbije.
Laura Koveši je bivša rumunska tužiteljka poznata po optužnicama protiv više od 1.000 osoba zbog korupcije, uključujući bivšeg premijera Rumunije Adrijana Nastasea, koji je osuđen na četiri godine zatvora. Njeno ime se u Srbiji često pominje na protestima i u opozicionim krugovima, a deo medija je promoviše kao „spasioca Srbije od korupcije“.
Međutim, zanimljivo je da Koveši nije komentarisala nedavnu odluku rumunskog Ustavnog suda o poništenju predsedničkih izbora u svojoj zemlji. Ovo postavlja pitanje selektivnog delovanja evropskih institucija, naročito u politički osetljivim slučajevima.
Dodatnu sumnju u političku pozadinu istrage budi i sastanak Vrhovnog javnog tužilaštva Srbije sa ambasadorom EU Emanuelom Žiofreom, koji je održan polovinom februara. Tema sastanka bila je saradnja sa kancelarijom EPPO i moguća razmena informacija o predmetima korupcije u vezi sa EU fondovima.
U poslednjem izveštaju EPPO-a za 2024. godinu navodi se da je Srbija bila uključena u tri istrage. Postavlja se pitanje da li je i ovaj slučaj deo šire strategije političkog pritiska na Srbiju.
U tragičnom incidentu na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je pala nadstrešnica, poginulo je 15 ljudi, među kojima i dvoje dece. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je optužnicu protiv 13 osoba, uključujući i bivšeg ministra Gorana Vesića.
Nakon nesreće, studenti su pokrenuli proteste tražeći odgovornost za tragediju, dok je istovremeno pojačan pritisak na pravosudne institucije da sprovedu istragu.
Obojene revolucije kao instrument političkog pritiska
Mehanizmi stranog mešanja u unutrašnje poslove Srbije kroz pravosudne istrage nisu novina. Postavljanje teme korupcije kao glavnog problema u jednoj državi, naročito uz podršku stranih fondacija i nevladinih organizacija, često se koristi kao uvod u političke promene.
Povezanost Laure Koveši sa USAID-om i drugim zapadnim institucijama koje su imale ulogu u obojenim revolucijama u Istočnoj Evropi dodatno komplikuje ovu situaciju. Njeno učešće na antikorupcijskim skupovima koje finansira USAID ukazuje na to da je njen rad podržan i koordinisan sa određenim političkim strukturama.
Srbija se u poslednje vreme suočava sa povećanim stranim pritiskom, kako kroz medijske kampanje, tako i kroz pravosudne procese koji se selektivno pokreću protiv pojedinaca bliskih vlastima.
Iako je borba protiv korupcije neophodna, postavlja se pitanje da li se ona koristi kao alat za političke obračune i destabilizaciju zemlje, naročito u svetlu aktuelnih geopolitičkih dešavanja i pritisaka sa Zapada.
U ovom kontekstu, postavlja se ključno pitanje: Da li je istraga EPPO-a zaista pravosudno pitanje ili deo šire političke strategije usmerene ka destabilizaciji Srbije?
Trampova odluka o rasformiranju USAID-a
Novo iznenađenje na globalnoj političkoj sceni dolazi sa odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da rasformira USAID, agenciju koja se godinama povezuje sa finansiranjem i organizovanjem obojenih revolucija u svetu.
Prema Trampovoj administraciji, USAID je delovao kao produžena ruka američkih političkih interesa, koristeći sredstva za podršku opozicionim pokretima u zemljama koje su označene kao nepodobne za američku spoljnu politiku.
Ova odluka dolazi kao deo šire strategije smanjenja američkog uplitanja u unutrašnje poslove suverenih država i redefinisanja prioriteta spoljne politike SAD.
Trampova administracija takođe je ukazala na to da su mnoge aktivnosti USAID-a dovele do destabilizacije regiona umesto jačanja demokratskih institucija.
Ova odluka može imati ozbiljne posledice na buduće obojene revolucije i političke promene u zemljama gde su SAD ranije aktivno podržavale opozicione grupe kroz USAID projekte.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
