Miris baruta širi se Evropom, a ne može se isključiti ni scenario direktnog rata Rusije i NATO, jer na Zapadu veruju u infantilnu i besmislenu ideju da će Rusi, iako im bude ugrožen opstanak, u ime dobrobiti čovečanstva pristati da nestanu, da će dopustiti da im se navuče omča oko vrata, a da neće reagovati, upozoravaju stručnjaci.
Skandal sa snimljenim razgovorima oficira Bundesvera o planu napada na Krimski most dokaz je da NATO pokušava da, kako kaže profesor FPN Časlav Koprivica, na klizajući način u potpunosti uđe u ukrajinski sukob.
Šta otkriva snimak razgovora oficira Bundesvera
Nemci su već dugo pod pritiskom Amerikanaca, a i ostalih saveznika koji su se dublje od njih direktno upleli u ukrajinski sukob, da urade isto da bi to dobilo pravo građanstva i da bi javnost tih zemalja pripremili da se normalizuje takva vrsta angažovanja, napominje Koprivica.
On podseća da je i sam nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio da britanski i francuski vojni stručnjaci u Ukrajini već pomažu u opsluživanju raketa koje su Kijevu poslale njihove države.
Nemci su, uveren je urednik portala Fakti Đuro Bilbija, nasankali sami sebe i dali sebi autogol, koristeći otvoreni sistem Vebeks za poverljive razgovore, pri čemu se jedan od oficira uključio u video konferenciju iz hotela u Singapuru, a Rusi sve to snimili i objavili.
Nemački ministar Boris Pistorijus je, kako ističe, to pokušao da prikaže kao rusku agresivnu kampanju sračunatu na izazivanje raskola u nemačkom društvu.
Koprivica dodaje da su komične tvrdnje o ruskoj kampanji dezinformiranja i da je zapravo reč o informisanju te da se pokazalo da i obaveštajne službe, u ovom slučaju ruske, mogu da budu izvor informacija za javnost.
Što se tiče sadržaja, napominje profesor, važno je i da se saznalo da zemlje koje doturaju stratešku municiju u Ukrajinu očigledno učestvuju i u odabiru ciljeva, a to je sigurno kad je reč o Amerikancima, Britancima i Francuzima.
„Ovde se radi o pritisku da se i Nemci uključe u podizanje lestvice kad je reč o tome do koje mere je otišlo angažovanje zemalja NATO u ratu koji se vodi na prostoru bivše Ukrajine gde je ona marioneta i koji je zapravo rat Zapada protiv Rusije na teritoriji treće zemlje.“
Nemci bi trebalo da koče suludu podršku Kijevu
Bilbija skreće pažnju da su se Nemci koji bi trebalo da budu najosetljiviji na to da li neki režim miriše na nacizam, jer ih na to obavezuju i rezultati Drugog svetskog rata, upustili u suludo podržavanje banderovskog režima u Kijevu.
„Nemačka bi trebalo da bude najveći kočničar ali ne samo da ona to nije nego naprotiv – dok je Francuska dala Ukrajini manje od dve milijarde evra pomoći, Nemačka je izdvojila za to već 32 milijarde evra.
Pritom Nemci znaju, a to je Šolc otkrio, da ako Ukrajincima daju rakete dugog dometa „taurus“ moraće da pošalju i ljude koji znaju da ih ispaljuju. Šolc je uz to verovatno prešao malu crvenu liniju sa ostalima u NATO kad je to otkrio“, kaže naš sagovornik uz opasku da će račun za to Zapadu tek stići, a možda već i stiže za naplatu.
Na pitanje, mogu li protesti Evropljana protiv direktnog uključenja njihovih zemalja u rat protiv Rusije, poput onih u Francuskoj i Nemačkoj, sprečiti dalje srljanje u širu katastrofu, Koprivica upozorava da za zapadne elite to nije prepreka jer je tamo ideja legitimnosti vlasti prevaziđena.
On podseća da je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok davno rekla da će Berlin pomagati Ukrajinu bez obzira šta rekli građani Nemačke. S druge strane, kako kaže, u slučaju francuskog predsednika Emanuela Makrona, vlast koja je slaba i gubi konce pokušava da ratobornim izjavama skrene pažnju javnosti.
Verovali su da Rusi blefiraju
Što se tiče toga da li je i koliko verovatan najgori scenario šireg sukoba Zapada i Rusije, Koprivica upozorava da se to ne može odbaciti, jer na Zapadu govore od samog početka da se ne sme se dozvoliti da Rusija pobedi.
„Na Zapadu su upali u zamku svojih konstrukcija: mislili su da je Rusija slaba, da se neće odlučiti da uđe u sukob. Verovali su da Rusi blefiraju, pa da će narod u Rusiji da sruši vlast, pa su verovali da će ekonomske sankcije da uzdrmaju Rusiju. Ali najneobičnije je da oni, što je rekao i Putin, kao da gledaju crtani film – smatraju da treba da dižu ulog i da će Rusi da se povuku…“, primećuje profesor.
Međutim, ističe on, jasno je da kad je reč o strateškom nuklearnom naoružanju čitav NATO ne može da se meri s Rusijom:
„Potpuno je suludo da idete u rat s takvom zemljom, čemu se vi nadate: nije došlo do Majdana u Rusiji, Rusija ekonomski nije slomljena i mislite da će tamo da kažu – neka svet nastavi da postoji, a mi ćemo da se povučemo iza Urala, trista godina ruske istorije treba da se baci niz vodu zato što je neko tamo u dubokoj državi rešio da Rusija ne sme dobiti ovaj rat koji je njima rat za opstanak a onima tamo samo strateška igra.“
Koprivica podseća da je i Putin u nedavnom obraćanju Federalnoj skupštini upozorio Zapad da ne treba tako da razmišlja:
„Kad saterate u ugao bilo koga, a pogotovu veliku naciju, nemojte računati da će se ona uzdržati od onoga svega što joj je na raspolaganju u ime dobrobiti onih koji žele da unište Rusiju.“
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
