Ukrajina je pod sve većim pritiskom iz Vašingtona da do kraja nedelje odgovori na poverljive mirovne predloge koji bi, ako budu prihvaćeni, mogli da označe dramatičan zaokret u dosadašnjem toku pregovora.
Predlozi koje podržava administracija Donalda Trampa, prema pisanju Kijev posta i Volstrit džurnala, uključuju neka vrlo teška pitanja – među njima i potencijalno odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u, kao i priznanje Krima kao teritorije pod ruskom kontrolom.
Sastanak koji je otvorio ovu osetljivu epizodu održan je prošle nedelje u Parizu. Tamo su ukrajinskim zvaničnicima predstavnici Trampove administracije – državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i savetnik Kit Kelog – predočili nacrt sporazuma.
Sledećeg dana su o svemu informisani i evropski partneri, ali u odvojenom, zatvorenom sastanku. Nije bilo izjava za medije, ali informacije su brzo počele da cure.
Jedan od ključnih trenutaka bio je navodni komentar ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova da je „Kijev 90 odsto usklađen“ sa predloženim okvirom. Ta izjava, koja je preneta preko Njujork posta, ubrzo je izazvala buru – ali i demanti. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je poručilo da ne donosi političke odluke i da ne može da daje procene u procentima. Drugim rečima: nije njihov teren.
I dok se u političkim krugovima odvijaju rasprave iza zatvorenih vrata, u Londonu se priprema sledeći korak. Tamo bi u narednim danima trebalo da se održi još jedan važan sastanak – na kojem će učestvovati predstavnici SAD, Ukrajine i evropskih država. Ako se pronađe zajednički jezik, paket predloga biće formalno predstavljen Moskvi.
Plan koji je trenutno na stolu nije bez težine. Prema informacijama do kojih su došli Volstrit džurnal i Njujork post, ključni elementi uključuju sledeće:
-Ukrajina bi formalno odustala od članstva u NATO-u;
-Oko nuklearne elektrane bi se uspostavila neutralna zona pod nadzorom SAD;
-Krim bi, makar delimično, bio priznat kao deo teritorije pod ruskom kontrolom.
Međutim, tu se ne završava komplikacija. Iako predlog razmatra priznanje kontrole nad Krimom, ne ide toliko daleko da prihvati i pravni suverenitet Rusije nad četiri ključne oblasti: Donjeckom, Luganskom, Zaporoškom i Hersonskom. Uz to, ne postoji predviđanje povlačenja vojnih trupa sa tih teritorija, što je jedno od centralnih pitanja za ukrajinsku stranu.
Zelenski i dalje kategorički odbacuje bilo kakvu formalizaciju gubitka teritorije. Ipak, prema Njujork postu, u njegovom krugu se razmatra opcija “zamrzavanja konflikta” – što bi u praksi značilo prihvatanje trenutnog rasporeda snaga na terenu, s otprilike 20% teritorije pod stranom kontrolom. I to bez formalnog priznanja.
Jedna stvar je ipak jasna – Vašington, makar u ovom trenutku, ne traži da se ukrajinske oružane snage povuku ili da se zaustavi vojna pomoć sa Zapada. Takođe se ne isključuje ni prisustvo evropskih jedinica na ukrajinskom tlu u budućnosti, iako je nejasno pod kojim uslovima i u kom obimu.
Diplomatska inicijativa dolazi neposredno nakon što je Vladimir Putin najavio kratkotrajno uskršnje primirje – koje je trajalo od večeri 19. aprila do ranog jutra 21. aprila. Iako je tokom tog perioda bilo manje vazdušnih uzbuna širom Ukrajine, sukobi su se nastavili na linijama razdvajanja, ali sa znatno manjim intenzitetom.
Zelenski je iskoristio trenutak da pozove na produženje primirja – čak na 30 dana. Iako iz Moskve još nema odgovora, Stejt department je poručio da bi duža pauza bila dobrodošla.
Ono što baca dodatnu senku na celu situaciju jeste činjenica da nijedna strana još uvek nije otvoreno preuzela političku odgovornost za mogući mirovni dogovor.
Ukrajina balansira između pritisaka saveznika i unutrašnjeg otpora. Vašington pokušava da formuliše prihvatljiv okvir, ali bez otvorenih garancija. Evropa – iako prisutna – ostaje više posmatrač nego aktivni učesnik.
I sve to u trenutku kada iznutra raste tenzija. Tramp, koji se sada nalazi na čelu SAD, želi rezultat. Rusija – čeka konkretan predlog. A Ukrajina? Prinuđena je da bira između principa i realnosti.
U svetu u kojem diplomate sve češće govore šapatom, a karte se dele iza zatvorenih vrata, jedno pitanje ostaje: ko će prvi popustiti – i po koju cenu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
