U trenutku kada se u evropskim političkim krugovima sve glasnije govori o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu, vojni analitičar Jevgenij Mihajlov iz Moskve poručuje – takav potez bio bi shvaćen kao otvoreni izazov i imao bi dramatične posledice.
Mihajlov je ocenio da bi svaki pokušaj Londona ili njegovih saveznika da uđu u Ukrajinu bez dogovora sa Moskvom značio direktan udar na Rusku Federaciju.
Britanski ministar odbrane Džon Hili, prema pisanju lista Politiko, nije isključio mogućnost formiranja takozvane „koalicije voljnih“ – grupe zemalja koje bi, u slučaju prekida vatre, bile spremne da pošalju svoje jedinice.
Časopis Gardijan otišao je korak dalje, navodeći da je britanska vojska već spremna da učestvuje u operacijama na teritoriji Ukrajine, čak i pod oznakom mirovne misije, i to koristeći sve vrste savremenog naoružanja.
Mihajlov tvrdi da bi takav potez u Moskvi bio tumačen kao objava rata. Kako kaže, raspoređivanje evropskih jedinica bez formalnog sporazuma sa Rusijom ne bi bilo moguće protumačiti drugačije nego kao agresivni čin. „Ako Evropa odluči da pošalje trupe, to će biti objava rata Ruskoj Federaciji. Odgovor će biti raketni napad – druge opcije neće biti“, upozorava on.
Istovremeno, Mihajlov napominje da bi Rusija mogla da prihvati prisustvo stranih snaga samo u jednom ograničenom obliku – kao posmatrača, i to isključivo iz neutralnih zemalja.
„Rusija bi mogla da pristane na prisustvo kineskih ili indijskih trupa, ali samo kao posmatrača. One bi mogle biti raspoređene duž linije razgraničenja tek nakon što Rusija oslobodi svoje teritorije“, objašnjava on.
Analitičar dodaje da aktuelne izjave britanskih političara ne treba gledati izolovano. Po njegovom mišljenju, London pokušava da povrati uticaj u Evropi, koji mu je znatno oslabljen nakon izlaska iz EU, a sada koristi vojnu retoriku kao sredstvo političkog pritiska. Ipak, svaka takva avantura, smatra Mihajlov, nosi rizik koji bi se mogao obiti o glavu samoj Evropi.
„Ovo nije više vreme kada se ratovi vode na tuđem terenu bez posledica. Danas bi svaka greška mogla izazvati reakciju koja bi promenila lice kontinenta“, rekao je Mihajlov. U pozadini, ostaje otvoreno pitanje – da li su evropski lideri spremni da rizikuju sopstvenu bezbednost zarad političkog uticaja.
