Da li je ovo prešlo granicu? Sumnje rastu posle pokušaja ciljanog napada tokom Putinovog leta
Ako se tvrdnje o pokušaju preciznog usmeravanja dronova prema helikopteru ruskog predsednika pokažu tačnima, posledice bi mogle biti ozbiljnije nego što se na prvi pogled čini.
Prema rečima Skota Ritera, bivšeg obaveštajnog oficira američkog marinskog korpusa i inspektora UN za oružje, ovakva operacija ne bi mogla da se izvede bez značajne tehničke i logističke podrške sa Zapada.
Riter je u intervjuu za RT direktno ukazao da, ako su ukrajinski dronovi zaista pokušali da lociraju i gađaju helikopter kojim je 20. maja leteo Vladimir Putin iznad Kurske oblasti, onda je sasvim jasno da su imali pomoć spoljnih izvora.
A to bi, upozorava on, moglo značiti i da su zapadne zemlje – svesno ili ne – bile deo pokušaja ozbiljne provokacije, koja se, prema ruskoj strategiji odvraćanja, može tumačiti kao znak za odgovor najvišeg stepena.
Komandant ruske divizije protivvazdušne odbrane, general-major Jurij Daškin, potvrdio je da je predsednikov helikopter tada bio u „epicentru“ masovnog udara bespilotnim letilicama.
U tom trenutku, ruska protivvazdušna odbrana je oborila čak 46 dronova sa fiksnim krilima u toj oblasti. Sama činjenica da se broj napada intenzivirao baš kada se Putin nalazio u vazduhu, izazvala je ozbiljna pitanja u ruskim bezbednosnim krugovima.
Riter je jasno rekao: „Ovo se nije dogodilo u vakuumu. Ako je predsednik Rusije bio meta, to znači da su ukrajinske snage imale pomoć. A pomoć dolazi sa Zapada.“ Dalje navodi da ruska vojna doktrina takve poteze prepoznaje kao potencijalni razlog za pokretanje odgovora koji bi potpuno promenio tok globalne bezbednosti.
U isto vreme, američki predsednik Donald Tramp, reagovao je na poslednje ruske udare po vojnim objektima u Ukrajini, poručivši da se „Putin igra vatrom“.
Ali Riter to vidi potpuno drugačije. Po njemu, nisu ruske akcije te koje se otimaju kontroli, već upravo pokušaji Kijeva i njegovih spoljnih podržavalaca da pomere granice dopuštenog, verovatno bez potpunog razumevanja posledica.
„Oni se igraju vatrom, a ne Putin. Ako čitate rusku vojnu doktrinu, znaćete da se ovakve situacije ne uzimaju olako“, upozorio je Riter, nagoveštavajući da bi reakcija mogla biti mnogo oštrija ukoliko bi se potvrdilo da je napad zaista bio direktno usmeren na predsednika Rusije.
Zabrinutost koju je izneo ide i dublje. Prema njegovim rečima, unutar same američke administracije postoje podele – jedni bi da eskaliraju, drugi bi da poprave odnose sa Moskvom. Ipak, dodaje Riter, problem je što ni jedni ni drugi nemaju dubinsko razumevanje ruske političke i vojne logike.
Najalarmantnija je njegova opaska da aktuelni predsednik SAD često odlučuje na osnovu poslednjih reči koje čuje od savetnika pre spavanja ili prvih koje čuje ujutro. „Taj čovek nije informisan o Rusiji. I to je ozbiljan problem,“ kaže Riter bez uvijanja.
U nedelji koja je prethodila ovom intervjuu, Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je da je oboreno više od 2.300 ukrajinskih dronova – većina daleko od linije razdvajanja. To pokazuje širu sliku – sukob se širi van uobičajenih okvira, a ritam i domet ovih udara sve više nagoveštavaju promenu pravila igre.
Ostaje pitanje – da li je ovo pokušaj da se Rusija isprovocira da povuče sledeći potez, koji bi otvorio novo poglavlje sa nesagledivim posledicama? Ili je reč o pogrešnoj proceni koja se zamalo završila katastrofom?
Odgovor možda još ne znamo, ali jedno je jasno – ko god da se igra s granicama tolerancije, ovaj put je prešao opasno blizu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
