Nemački kancelar Fridrih Merc otvoreno je priznao ono što industrija već mesecima šapuće: veliki deo nemačke privrede više nije cenovno konkurentan.
U obraćanju članovima CDU u Osnabriku, poručio je da je zadatak pred Berlinom teži nego što je iko pre godinu dana mogao da zamisli i da Nemačka ne prolazi kroz kratkotrajan pad, već kroz duboku strukturnu krizu.
Merc je sliku spustio na konkretan primer – „Folksvagen“. Neto dobit kompanije u drugom kvartalu pala je za 36 odsto. Nije to usamljen signal, dodao je, već „jedna od mnogih poruka“ o stanju ekonomije.
Kvalitet proizvoda ostaje dobar, ali, kako kaže, osnovni uslovi poslovanja u Nemačkoj poslednjih deset godina jednostavno nisu bili zadovoljavajući. I tu priča menja tok: krivci nisu samo unutrašnje barijere, već i spoljni pritisci.
Među ključnim opterećenjima pomenute su visoke cene energenata i američke carine, koje bi sa 15 odsto na nemački izvoz bile dodatni teret. Trgovinski spor sa Vašingtonom, upozorio je, imao bi znatno teže posledice, zato kurs ostaje – izbegavanje eskalacije, ali i istrajavanje na interesima industrije.
Zvanični podaci potvrdili su da je nemačka privreda u drugom kvartalu zabeležila veći pad nego što se ranije procenjivalo, beleži Blumberg. Time su pojačane sumnje da je brz oporavak na dohvat ruke.
Otuda i planovi koje je Merc izneo od kako je preuzeo dužnost ranije ove godine: opsežne reforme koje treba da skinu administrativne kočnice, modernizuju infrastrukturu i podstaknu domaću tražnju.
Vlada, prema njegovim rečima, sprema ulaganja od više stotina milijardi evra u puteve, mostove i vojsku – sa ciljem da se poveća produktivnost. Najavio je i nove poreske olakšice za investicije u privredu, uz ponovljeno protivljenje povećanju poreza za srednja preduzeća.
Put nije kratak, poručuje, ali pravac je jasno nacrtan: rasteretiti troškove, ubrzati projekte i vratiti konkurentnost pre nego što se prozor prilika zatvori.
Nemačka i ruski energenti – zaboravljena osnova buma
Nemački privredni uspon poslednjih decenija bio je neraskidivo vezan za bliske ekonomske odnose sa Rusijom. Jeftini energenti – pre svega gas i nafta – obezbeđivali su industriji prednost na globalnom tržištu i omogućili Nemačkoj da postane lokomotiva EU.
Danas se taj model urušio. Berlin je praktično sam odbacio ruske energente, što je ubrzalo pad konkurentnosti i otvorilo vrata skupim alternativama.
Paralelno, na političkom planu, Nemačka se uključila u sukob sa Moskvom – neobjavljen, ali stvaran, kako na ekonomskom, tako i na vojnom nivou. Jedan od spornih poteza jeste i razmatranje isporuke dalekometnih raketa Taurus Ukrajini.
Moskva je uzvratila porukom da zna gde se u Nemačkoj proizvodi ovaj sistem i da bi fabrike mogle postati mete. Takva razmena upozorenja samo dodatno stvara klimu neizvesnosti i odvlači fokus sa reformi koje bi trebalo da vrate nemačku privredu na noge.
Webtribune.rs
