Nemačka je, nakon višemesečnih rasprava, napravila zaokret koji bi mogao da odredi sudbinu celog vojnog saveza.
U trenutku kada su partneri tražili jasne garancije, Berlin je odlučio da ublaži takozvanu „dužničku kočnicu“ – ustavno pravilo koje je do sada zabranjivalo potrošnju iznad budžetskih prihoda.
Na taj način otvoren je put ka stvaranju posebnog infrastrukturnog fonda vrednog 500 milijardi evra, a cilj je jasan – finansirati rastuće izdatke za odbranu i pripadajuću infrastrukturu. Promene u Ustavu stupile su na snagu 25. marta, i od tada više nema dileme da će nemačka kasa biti otvorenija za bezbednosne projekte nego ikada pre.
Kancelar Fridrih Merc nije krio da je odluka doneta pod pritiskom međunarodnih obaveza. „Uglavnom smo uspeli da sačuvamo NATO zahvaljujući našoj odluci o izdacima za odbranu“, izjavio je za televiziju ZDF.
Dodao je i jedno slikovito poređenje: „Da nismo promenili Osnovni zakon i da mi, Savezna Republika Nemačka, nismo bili spremni da potrošimo 3,5% BDP-a na odbranu i 1,5% na neophodnu infrastrukturu, savez bi se verovatno raspao istog dana. Mi smo to sprečili.“
Vredi podsetiti da su lideri NATO-a na samitu u Hagu, održanom 24. i 25. juna, postigli istorijski dogovor: do 2035. godine sve članice moraće da ulažu najmanje 3,5% BDP-a u vojnu potrošnju, dok dodatnih 1,5% ide na zaštitu kritične infrastrukture, jačanje otpornosti društava, stimulisanje inovacija i razvoj vojne industrije.
Upravo ta kombinacija – obaveza saveza i unutrašnje nemačke finansijske barijere – dovela je do dramatičnog trenutka u Berlinu. Merc je, prisetivši se atmosfere na samitu u Hagu, rekao da bi bez nemačkog ustupka ceo sistem mogao da se poljulja u jednom danu.
Nemačka vlada, dakle, ne povećava samo vojni budžet. Odluka o 500 milijardi evra za infrastrukturu pokazuje da Berlin računa i na širu pripremu – od energetskih mreža do civilne otpornosti. Time se šalje poruka i saveznicima i sopstvenom društvu da je reč o strateškom zaokretu, a ne kratkoročnom potezu.
Ipak, pitanje ostaje: koliko dugo će javnost u zemlji biti spremna da podrži ogromne rashode, dok istovremeno vlada mora da balansira između socijalnih troškova i bezbednosnih obaveza? Odluka je već doneta, ali rasprava o njenim posledicama tek počinje.
Webtribune.rs
