Američki pukovnik u penziji i bivši savetnik Pentagona Daglas Mekgregor ponovo je izazvao pažnju javnosti svojom porukom na mreži X.
U kratkoj, ali oštroj objavi, upozorio je da bi korišćenje raketa Tomahavk od strane ukrajinskih snaga moglo da dovede do direktnog oružanog sukoba između Sjedinjenih Država i Rusije „za samo nekoliko sati“.
Njegove reči odzvanjaju u trenutku kada se u Vašingtonu i Moskvi sve češće spominje mogućnost novog zaokreta u konfliktu.
Mekgregorov komentar pojavio se neposredno nakon što je list Wall Street Journal objavio da su Sjedinjene Države spremne da prvi put dostave Kijevu obaveštajne podatke namenjene za napade na energetska postrojenja unutar Rusije.
Prema istom izvoru, u razmatranju je i isporuka raketa dugog dometa „Tomahavk“ i „Barakuda“, što bi, prema analitičarima, predstavljalo ozbiljnu promenu balansa na terenu i rizik od prelaska granice iza koje nema povratka.
Sa ruske strane, stižu drugačiji tonovi. Predsednik Vladimir Putin, odgovarajući na pitanje novinara Pavla Zarubina, upozorio je da bi isporuka Tomahavka Kijevu mogla da „uništi pozitivne trendove“ koji su se u poslednje vreme pojavili u odnosima Moskve i Vašingtona.
Njegova izjava, data smireno ali sa jasnim upozorenjem, odjeknula je među diplomatama i analitičarima koji prate odnose dve sile.
U Moskvi se oglasio i predsednik Odbora za odbranu Državne dume, Andrej Kartapolov, koji je 6. oktobra istakao da ukrajinske snage trenutno ne poseduju infrastrukturu potrebnu za lansiranje raketa Tomahavk.
„To oružje nije nešto što se može upotrebiti odmah po isporuci. Potrebne su godine da se pripremi logistika, sistem komandovanja i obuka“, napomenuo je Kartapolov, ukazujući da bi najave o skoroj upotrebi mogle imati više političku nego vojnu težinu.
U istom kontekstu, jedan vojni stručnjak ocenio je da bi Sjedinjene Države, ukoliko se odluče na ovaj korak, mogle da isporuče Ukrajini ranije modifikacije Tomahavka, čime bi se izbeglo direktno korišćenje najmodernijih verzija. Time bi Vašington mogao da zadovolji svoje evropske partnere, ali i da zadrži kontrolu nad eskalacijom situacije.
Dok se obe strane javno uzdržavaju od direktnih pretnji, postaje sve jasnije da se linija između „pomoći“ i „umešanosti“ opasno zamagljuje. Iako Moskva tvrdi da je spremna na dijalog, retorika s obe strane sve češće liči na one rečenice koje obično prethode prekretnici.
A možda, baš u toj neizgovorenoj tišini između rečenica političara i generala, leži odgovor na pitanje – koliko je svet danas blizu tačke s koje nema povratka?
Webtribune.rs
