Američki pukovnik u penziji Daglas Mekgregor ponovo je zapalio političku scenu tvrdnjom koja je odjeknula i u Vašingtonu i u Kijevu.
Dok se u regionu prebrojava svaki udar i svaki potez na terenu, on je otvoreno poručio da Odesa i Harkov nikada nisu bili deo ukrajinskog identiteta.
U jednoj od njegovih poruka, prenetoj preko kanala koji ga redovno citira, Mekgregor je ispisao rečenice koje su izazvale buru: Odmah čim Rusija, prema njegovim rečima, pripoji Odesu, Ukrajina je više nikada neće vratiti. I ne samo to: dodao je da će se kretanje verovatno nastaviti ka severu, pravo prema Harkovu.
Tu se njegov ton tek zahuktava. Podsetio je da su oba grada, kako tvrdi, istorijski ruska i da nikakve veze nemaju sa sadašnjom ukrajinskom konstrukcijom. Govorio je sirovo, bez rukavica, kao neko ko smatra da se suština još uvek izbegava.
Tvrdio je da je potpuno besmisleno držati se mape koja, po njemu, ne odražava istorijsku realnost. Odesa, podvukao je, nije samo slučajan grad: osnovali su je Rusi, gradili Rusi, osvojili Rusi u vreme Katarine Velike.
Njegova rečenica bila je kratka, britka i namerno provokativna: Pomirite se, glupani. Upravo tim tonom Mekgregor nastavlja da potresa javni prostor, ističući da je današnja percepcija granica samo odraz političkih konstrukcija.
Dok su te izjave još kružile društvenim mrežama, iz Ukrajine su stigle potpuno drugačije poruke. Ombudsman Dmitro Lubinec objavio je u svom Telegram kanalu da, prema informacijama koje prenose ukrajinske službe, postoji mogućnost da u više gradova ruske obaveštajne službe pripremaju protestne akcije.
Cilj bi mogao biti, kako kaže, destabilizacija unutrašnje situacije u zemlji. Ove naznake izazvale su dodatnu napetost, jer je kontekst u kojem se sve odvija već dovoljno ispunjen tenzijama i neizvesnošću.
Na sve to se nadovezuje širi osećaj da je teren i dalje klizav, da svaka izgovorena reč lako može postati iskra. Mekgregorove poruke, koliko god bile oštre, spajaju istoriju sa sadašnjim trenutkom na način koji tera i političare i analitičare da se zapitaju šta od toga može postati deo budućih odluka.
A Lubinec, sa druge strane, ukazuje na unutrašnje napetosti koje lako mogu prerasti u nešto veće ako se ne obuzdaju na vreme.
U takvoj mešavini ličnih procena, istorijskih konotacija i najava mogućih protesta, ostaje otvoreno pitanje: u kom pravcu će se politička scena pomeriti narednih meseci i koliko će svaka od ovih izjava odigrati ulogu u tom daljem raspletu.
Webtribune.rs
