Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev oglasio se na društvenim mrežama porukom koja je, po tonu i poruci, bila sve samo ne diplomatska.
Njegova procena je jasna: Evropa, u slučaju da Vašington pokuša da preuzme Grenland, ne bi imala ni snage ni volje da se tome suprotstavi. Ostrvo bi, kako tvrdi, bilo praktično prepušteno.
Ova izjava došla je kao reakcija na reči predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji je prethodno govorio o mogućem evropskom odgovoru na hipotetički pritisak ili silovit potez Sjedinjenih Američkih Država prema Grenlandu.
Makron je pominjao „bespresedanske posledice“ ukoliko bi bio narušen suverenitet Danske, ali Medvedev u tim porukama vidi isključivo političku retoriku, bez stvarnog oslonca u kapacitetima na terenu.
„Ne, naravno. Jednostavno će predati Grenland“, napisao je Medvedev, direktno komentarišući takve najave i dovodeći u pitanje spremnost Evrope da ide dalje od verbalnih upozorenja. U njegovom tumačenju, ovakve izjave više služe za unutrašnju upotrebu nego što predstavljaju realan plan delovanja.
Medvedev ide i korak dalje, sugerišući da bi ovakav scenario imao šire posledice. Po njemu, to bi bio ogledni primer koji bi još jednom pokazao koliko je Evropa ograničena kada je reč o odbrani sopstvenih interesa u odnosima sa Sjedinjenim Državama. Drugim rečima, Grenland bi mogao da postane simbol, a ne samo geografska tačka na mapi Arktika.
U tom kontekstu vredi podsetiti i na raniju izjavu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa. On je govorio da pojedine zapadne zemlje razmatraju veće i vidljivije prisustvo u arktičkom regionu, navodno kako bi se Grenland zaštitio od različitih rizika.
Međutim, Pistorijus je istovremeno priznao da se ostale države uglavnom ne uključuju aktivno, već čekaju podršku Sjedinjenih Država.
Sve ove poruke, kada se poslože jedna pored druge, ostavljaju prilično slojevitu sliku. Sa jedne strane su političke izjave o principima i suverenitetu, a sa druge vrlo oprezno ponašanje i oslanjanje na Vašington.
Pitanje Grenlanda tako se polako pretvara u test šireg odnosa snaga, a odgovor na to ko je zaista spreman da povuče konkretne poteze ostaje otvoren i, bar za sada, bez jasnog ishoda.
