Noć uoči međuizbora za Predstavnički dom i deo Senata, u utorak, nad Amerikom je zasijalo totalno pomračenje Meseca. Takozvani krvavi Mesec. Isti takav, krvavo crven, pojavio se i u noći 14. juna 1946. Tog dana rodio se Donald Tramp. A 76 godina kasnije sve ankete su najavile da će crveni talas republikanske pobede da zapljusne oba doma Kongresa.
Po „Vašington postu“, par dana uoči izbora, republikanci su mogli da se nadaju većini od 54 prema 46 u Senatu koji je dosad bio podeljen pola-pola, i vrlo komotnoj razlici od 246 prema 189 mesta u Predstavničkom domu Kongresa SAD u kome su demokrate do sada imale tanku prednost.
Džek Posobik, konzervativni komentator i aktivista, bodro je u izbornoj noći na svom kanalu na Telegramu opomenuo da su „stare Inke i Mesopotamci verovali da je krvavi mesec koban predznak koji najavljuje smrt i svrgavanje kralja“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
PROTESTUJTE, PROTESTUJTE, PROTESTUJTE!
A onda su, pre prvih izbornih rezultata, počeli da pristižu izveštaji o izbornim neregularnostima koji su one američke birače sklone teorijama zavere momentalno uverili da su izloženi novoj zaveri.
Uzgred, jedna nedavna anketa koju je preneo portal „Aksios” pokazala je da skoro polovina Amerikanaca, i preko polovine republikanaca među njima, veruju da Amerikom upravlja „tajna klika” neizabrane elite.
„Situacija sa glasovima upućenim poštom u Detroitu je zaista grozna. Ljudi dolaze da glasaju samo da bi im bilo rečeno, ’žao nam je, već ste glasali’”, ustvrdio je Donald Tramp putem svoje društvene mreže Trut. „Ovo se događa u velikim brojevima i na drugim mestima. Protestujte, protestujte, protestujte!” Pa je onda istakao i da, „kao i u Detroitu (naravno!), u Pensilvaniji i drugim mestima”, „okrug Marikopa u Arizoni deluje kao potpuna glasačka katastrofa” – čak 20 odsto biračkih mesta imalo je probleme s glasačkim mašinama – i to, napomenuo je Tramp, „samo u republikanskim oblastima? Vau! Ne smemo ovo da dozvolimo, ponovo!”
Ove pak tvrdnje prethodnog predsednika SAD, čiji neobični poraz pre dve godine, najblaže rečeno, i dalje izaziva brojne nedoumice, nadovezao se na njegovu predizbornu opomenu: „Potrebna nam je pobeda toliko ubedljiva da radikalna levica ne može da je namesti ili ukrade.”
Ali i suparnička strana iznela je svoje optužbe. „Republikanski zvaničnici i kandidati u najmanje tri ključne države nastoje da diskvalifikuju hiljade glasova upućenih poštom, što se opisuje kao koordinisani partijski pokušaj da se suzbiju glasovi protivničke stranke”, ustvrdio je „Vašington post” dan uoči izbora.
DRUGI GRAĐANSKI RAT
U takvoj atmosferi, nije teško zaključiti da nikakvi izborni rezultati nisu mogli da budu gori od osporavanja izbornih rezultata. Zašto je tako, objasnio je „Njujork tajms” ukazavši da, „iako većina glasača navodi ekonomiju kao svoju glavnu brigu, skoro tri četvrtine Amerikanaca veruju da je demokratija ugrožena, pri čemu većina identifikuje protivničku partiju kao glavnu pretnju.” „Koliko su Sjedinjene Države blizu građanskog rata”, upitao je ovih dana i londonski „Gardijan”, napominjući da se „skoro polovina Amerikanaca plaši da će on izbiti tokom naredne decenije.
Pre dve godine, niko nije govorio o drugom američkom građanskom ratu. Danas je to opšte mesto… Ako drugi građanski rat izbije u SAD, to će biti gerilski rat koji će voditi brojne milicije širom zemlje. Njihove mete biće civili – uglavnom manjinske grupe, opozicioni lideri i federalni službenici. Sudije će biti ubijane, demokrate i umereni republikanci biće zatvarani pod lažnim optužbama, u crnačkim crkvama i sinagogama biće postavljane bombe…”
Podtekst ovakve projekcije liberalnog „Gardijana” je, naravno, očigledan: pretnju predstavljaju Trampovi republikanci. Pa je zato, valjda, protiv njih, a u ime zaštite demokratije, dozvoljeno da se potegnu sva sredstva. Što oni zauzvrat, a i potpuno prirodno, doživljavaju kao napad od koga moraju da se brane…
CRVENA PLIMA I OSEKA
Elem, ovaj utisak o duboko podeljenoj zemlji dodatno je pojačan kada su počeli da pristižu rezultati međuizbora. U najkraćem, najavljivani crveni talas – crvena je u Americi boja Republikanske partije – ne samo da se nije pretvorio u cunami kakav je stidljivo priželjkivan, nego ima izgleda i da delimično pređe u oseku.
„Njujork tajms”, tako, prognozira da demokrate imaju 66 odsto šansi da osvoje tanku većinu u dosad ravnopravno podeljenom Senatu, premda se ostavlja i značajna mogućnost da ostane kako jeste, dok će u Predstavničkom domu – šansa je 83 odsto, tvrdi njujorški list – većinu, ali ne previše ubedljivu, imati Republikanci.
Kako stvari stoje, ipak, na konačne rezultate još ćemo morati da čekamo – naročito se interesantnim čine senatski izbori u spomenutoj Arizoni, u Nevadi i Džordžiji, gde demokrate imaju blagu prednost ali ima još dovoljno da se broji – što je novinara Glena Grinvolda nateralo da razložno primeti da je Brazil, u kome živi, „s podjednakim brojem glasača kao SAD sve glasove na svim nivoima prebrojao tri sata po zatvaranju birališta.
Sve je odlučeno iste noći. I mnoge druge zemlje isto čine bez problema. Nema razloga da najbogatija zemlja na planeti to ne može da učini, osim nedostatka volje (ili zbog želje da se proces razvlači nedeljama).”
Ko bi, i zašto, tako nešto mogao da poželi? Šta su pokazali jučerašnji izbori? I kako će njihovi rezultati uticati na unutrašnju i spoljnu politiku Sjedinjenih Država?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” govorili novinarka Ljiljana Smajlović i analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
SENKA SUMNjE
„I demokrate i republikanci imaju razloga da budu i zadovoljni, a istovremeno i nezadovoljni rezultatima izbora, tako da sada i jedni i drugi spinuju ne bi li ishod glasanja predstavili sebi u korist”, ukazuje Obrad Kesić. ”Republikanci po svemu sudeći preuzimaju Predstavnički dom Kongresa i tu pronalaze razloge za zadovoljstvo, dok demokrate slave jer je ipak izbegnut crveni talas koji je pretio da im nanese mnogo veći poraz od ovog koji su doživeli… Izbori su potvrdili da je Amerika duboko podeljeno društvo; veliki broj trka odlučen je sa izuzetno malom razlikom u broju glasova, ispod dva odsto…
A ono što je posebno opasno u tako podeljenom društvu jesu brojni izveštaji o izbornim neregularnostima, koji ponovo prete da bace veliku senku sumnje na čitav proces – tim pre što se brojanje glasova zbog neregularnosti prekida na istim onim mestima koja je i Tramp 2020. označio kao sumnjiva, poput okruga Marikopa u Arizoni, iz čega je i proistekao stav da su poslednji predsednički izbori zapravo bili pokradeni.”
„Uprkos izuzetno nepopularnom predsedniku i visokoj inflaciji, demokrate su odlično prošle jer nisu izgubile u onoj meri koja im je predviđana. Uzrok tome mogao bi da bude strah koji je u javnosti izazvan mogućnošću da pobede Trampovi republikanci koji je i sam Bajden otvoreno proglasio za ekstremiste spremne da unište demokratiju u zemlji, pa i nju samu, iako su upravo demokrate, a ne republikanci, pokrenuli trend političkih odmazdi”, napominje Ljiljana Smajlović.
KONGRESNA ISTRAGA
„Ključna činjenica ovih izbora, ipak, jeste da republikanci preuzimaju makar donji dom Kongresa, što znači da slede dve godine sve žešće konfrontacije sa Bajdenovom administracijom. Sukob će dodatno biti pojačan činjenicom da će Trampova partija imati tanku većinu u Kongresu.
To će članove Predstavničkog doma iz Republikanske partije dodatno naterati da zbiju redove i budu lojalni Donaldu Trampu i njegovoj agendi, jer partijski čelnici u suprotnom neće moći da vladaju sopstvenom strankom… Stoga, možemo da očekujemo da će republikanci koristiti kongresne komitete koji će biti pod njihovom kontrolom kako bi pokrenuli što veći broj istraga protiv predsednika Bajdena, kako zbog njegovih mentalnih sposobnosti tako i zbog moguće korupcije, kao i protiv njegovog sina Hantera”, predviđa Obrad Kesić.
„Demokrate su dve godine koristile Kongres za istragu republikanaca. Ubuduće će republikanci raditi to isto, i toga je očigledno i sam Bajden svestan jer je na jednom od svojih predizbornih skupova otvoreno rekao da će biti opozvan u Predstavničkom domu ako druga strana pobedi.
Ali ne plaši se Bajden impičmenta, koliko samih istraga i onoga što one mogu da pokažu”, skreće pažnju Ljiljana Smajlović, i zaključuje da sve to, ipak, ne znači i da će doći do značajne promene američke spoljne politike, uključujući i odnos prema sukobu u Ukrajini: „Kao republikanci danas, i Nensi Pelosi je 2006, za vreme rata u Iraku, vodila antiratnu kampanju, pa su na tom talasu demokrate i osvojile oba doma Kongresa.
A onda su svi zajedno izglasali najveći dotadašnji vojni budžet, uz dodatno angažovanje vojske u Iraku… Ipak, budu li se republikanci i demokrate posvađali, ako ni zbog čega drugog, oko količine novca i oružja koji će svakako nastaviti da šalju Ukrajini, to će za nas biti kudikamo dobra vest jer će, makar, značiti da će imati nešto manje kapaciteta da se skoncentrišu na naš slučaj.”
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
(Nikola Vrzić (sputnik)
