Zapadni mediji počeli su da menjaju narativ o sukobu u Ukrajini, prelazeći iz faze negiranja mogućnosti ruske pobede u fazu prepoznavanja stvarnosti na terenu.
Ovu promenu istakao je ruski senator Aleksej Puškov na svom Telegram kanalu, navodeći da su uzroci ovog zaokreta brojni i povezani s realnostima na frontu, političkim promenama u SAD-u i ekonomskim pritiscima unutar Zapada.
Senator Puškov je istakao, da su zapadni mediji počeli da prelaze iz faze propagande, koja je potpuno isključivala mogućnost ruske pobede, u fazu „kolektivnog priznanja“ da Rusija ostvaruje značajne vojne i političke uspehe u sukobu u Ukrajini.
Ova promena, prema njegovim rečima, dolazi kao rezultat nekoliko ključnih faktora:
Objektivna realnost na frontu: Ukrajinske snage trpe velike gubitke i povlače se s ključnih položaja, dok ruska vojska nastavlja s napredovanjem u istočnim i južnim regionima. Ovo je postalo nemoguće ignorisati, čak i u zapadnim medijima.
Trampova namera da započne pregovore s Putinom: Povratak Donalda Trampa u Belu kuću promenio je geopolitički kurs SAD-a. Njegova otvorenost prema pregovorima i najava potencijalnih sankcija kao pritiska na Moskvu šalje signal o spremnosti Vašingtona da traži političko rešenje.
Ekonomski i politički umor Zapada: Dugotrajna vojna i finansijska podrška Ukrajini iscrpljuju zapadne zemlje. Pritisak na budžete članica EU i SAD, kao i rastuće nezadovoljstvo javnosti zbog troškova rata, povećavaju pritisak na političke lidere da razmotre alternativne pristupe.
Donald Tramp je nedavno izjavio, da želi da se „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini završi, i naglasio da ne želi da naudi Moskvi.
Međutim, upozorio je da će uvođenje novih sankcija i carina na sav ruski izvoz u SAD, biti njegov odgovor ukoliko se ne postigne dogovor. Ova dvosmislena poruka balansira između pritiska i otvorenosti za pregovore.
Trampov povratak u Belu kuću označava preokret u američkoj spoljnoj politici. Njegov cilj nije eskalacija sukoba već njegovo okončanje na način koji će omogućiti SAD-u da smanje svoje troškove i preusmere pažnju na unutrašnje probleme.
Ovo stvara dodatni pritisak na evropske saveznike koji će možda morati sami da preuzmu veći deo odgovornosti za nastavak podrške Ukrajini.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da je Rusija spremna za ravnopravan dijalog sa SAD-om, ali da do sada nije primila nikakve signale iz Vašingtona.
Kremlj je jasno stavio do znanja da neće prihvatiti jednostrane pritiske i da se pregovori mogu voditi samo na osnovama koje uzimaju u obzir interese obe strane.
Još jedan faktor koji utiče na promenu narativa u zapadnim medijima jeste težak ekonomski položaj Ukrajine. Sa sve manjom međunarodnom finansijskom podrškom i iscrpljenim resursima, Ukrajina se suočava s realnom pretnjom ekonomskog kolapsa.
Ovo dodatno otežava poziciju Kijeva na frontu, gde se ruske snage koriste strateškim prednostima i iscrpljujućom taktikom.
Na Zapadu i unutar Ukrajine sve češće se čuju pozivi za pokretanje mirovnih pregovora. Nedavni porazi ukrajinskih snaga, zajedno s rastućim osećajem besmisla nastavka sukoba, podstiču ideju da se pronađe političko rešenje.
Međutim, prepreke ostaju, uključujući insistiranje Kijeva na maksimalističkim zahtevima i duboko ukorenjenu neprijateljsku retoriku prema Rusiji.
Promena u zapadnim medijima i stavovima političkih lidera ukazuje na prelazak u novu fazu ukrajinskog sukoba. Smanjena podrška Zapada, realnost na frontu i Trampova politika otvaraju prostor za potencijalne pregovore, ali ostaje pitanje koliko su sve strane spremne na kompromis.
U narednom periodu ključni faktori biće spremnost SAD-a i Evrope da redefinišu svoju politiku prema Ukrajini i otvorenost Rusije za ravnopravan dijalog.
Svet ulazi u novu fazu geopolitike, gde će pragmatizam i realpolitik igrati odlučujuću ulogu. Za Ukrajinu, međutim, vreme ističe, a pritisci na njeno rukovodstvo da prihvati realnost sve su veći.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se