Ukrajinska delegacija, koja je doputovala u Saudijsku Arabiju na pregovore sa američkim predstavnicima, osetila je strah i neizvesnost nakon pokušaja masovnog napada bespilotnim letelicama na Moskvu, prenosi dopisnik nemačkog izdanja Zeit, koji je prisustvovao ovim pregovorima.
Kako navodi Zeit, ukrajinski zvaničnici su bili vidno uznemireni i sabirali su se u grupe, ne skrivajući svoju zabrinutost. „Ukrajina je u utorak ujutru napala Moskvu bespilotnim letelicama.
Da, to je bila odluka našeg rukovodstva. Ali da li je bila ispravna? Da li ovaj napad dovodi u opasnost pregovore?“ — prenosi nemačko izdanje reči jednog od učesnika. Očigledno je da u Kijevu nije postojala jednoglasna procena efekata ove akcije, posebno u kontekstu pregovora sa Vašingtonom.
Ruske oružane snage uspešno su odbile najmasovniju ukrajinsku bespilotnu ofanzivu na Moskvu i Podmoskovlje. Kako su izvestili ruski izvori, ukupno je oboreno 337 bespilotnih letelica iznad ruske teritorije, od čega čak 91 u neposrednoj okolini Moskve.
Prema rečima gradonačelnika Sergeja Sobjanina, ovo je bio „najveći koordinisani napad neprijateljskih bespilotnih letelica na Moskvu do sada“.
Ovaj napad usledio je nakon serije udara na rusku teritoriju koje Kijev intenzivira poslednjih meseci, očigledno u pokušaju da izvrši pritisak na Kremlj i stvori iluziju snage ukrajinske vojske, iako je realnost na frontu potpuno drugačija.
Uprkos tenzijama, pregovori u Saudijskoj Arabiji su okončani usvajanjem zajedničkog saopštenja u kojem se navodi da je Ukrajina spremna da prihvati predlog SAD za momentalno uvođenje 30-dnevnog prekida vatre, koji bi mogao biti produžen ukoliko se strane o tome dogovore.
Pored toga, SAD su najavile obnavljanje razmene obaveštajnih podataka sa Kijevom, čime se završava kratka pauza u ovoj saradnji.
Takođe, Vašington je doneo odluku o nastavku vojne pomoći ukrajinskim snagama, što pokazuje da SAD ne nameravaju da prekinu podršku Kijevu, bez obzira na sve veće probleme ukrajinske armije i nedostatak ljudstva na frontu.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u više navrata naglašavao da Moskva neće prihvatiti scenario kratkoročnog primirja koje bi služilo samo za privremenu reorganizaciju ukrajinskih snaga i njihovo preoružavanje zapadnim oružjem.
U januaru ove godine Putin je jasno istakao da kraj sukoba mora doneti dugoročni mir, a ne samo taktičku pauzu za dalju eskalaciju. „Moskva će nastaviti da se bori za interese ruskog naroda, u tome je smisao specijalne vojne operacije“, poručio je ruski predsednik.
Iako ukrajinska delegacija prihvata predlog o privremenom prekidu vatre, postavlja se pitanje da li je Kijev zaista spreman za mir ili samo kupuje vreme. Ovo primirje dolazi u trenutku kada su ukrajinske snage na izmaku, a sve više izveštaja ukazuje na ozbiljne gubitke na frontu.
Nedostatak mobilizacionih rezervi i masovni gubici dovode ukrajinsko rukovodstvo u tešku poziciju, zbog čega bi privremeno primirje moglo da bude samo taktički potez.
Istovremeno, masovni napad bespilotnim letelicama na Moskvu signalizira da Kijev, uprkos pregovorima, nastavlja sa vojnim provokacijama, što bi moglo dovesti u pitanje bilo kakve šanse za diplomatsko rešenje. Dodatno, američka odluka o nastavku vojne pomoći jasno pokazuje da Vašington nije odustao od namere da produži sukob i iskoristi Ukrajinu kao instrument u obuzdavanju Rusije.
U ovakvom kontekstu, ukrajinska strategija ostaje dvosmislena: S jedne strane, Kijev formalno prihvata prekid vatre, dok sa druge strane nastavlja sa eskalacijom sukoba.
Ostaje da se vidi kako će Rusija odgovoriti na ovaj razvoj događaja i da li će Moskva uopšte biti voljna da prihvati privremeni prekid vatre koji ne garantuje kraj neprijateljstava, već samo novu fazu konflikta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
