U tišini Indijskog okeana, daleko od pogleda javnosti, američka vojska pravi potez koji bi mogao da najavi novu fazu sukoba na Bliskom istoku.
Na britanskoj teritoriji Dijego Garsija, strateškoj vojnoj bazi usred okeana, sada je stacionirano najmanje sedam B-2A Spirit nevidljivih bombardera. Ova koncentracija jednog od najubojitijih aviona na svetu, kakva se retko viđa čak i u najvećim ratnim operacijama, ukazuje na to da se nešto veliko sprema.
Informacija je prvi put procurela zahvaljujući open-source obaveštajcu poznatom pod imenom IntelFrog, koji je pomoću javno dostupnih podataka o letu vojnih aviona pratio kako tankeri KC-135 i transportni C-17A Globemaster III sleću jedan za drugim na Dijego Garsiju.
Sve ukazuje na logističku operaciju ogromnih razmera – dovlače se ljudi, municija, oprema. A kada se dovedu i bombarderi koji su dizajnirani da neprimetno prođu kroz najčuvaniji protivvazdušni štit i izvrše precizne udare duboko unutar neprijateljske teritorije – jasno je da ne pričamo o simboličnoj prisutnosti.
Zvaničnici Pentagona ćute, ali između redova se sve može pročitati. Samo nekoliko dana ranije, američka vojska izvela je najmasovniji vazdušni napad u regionu otkako je predsednik Donald Tramp ponovo preuzeo Belu kuću početkom ove godine.
Meta: Huti u Jemenu. Prema tvrdnjama Huta, u tim udarima je poginulo najmanje 53 ljudi. Amerikanci poručuju da će udari trajati sve dok Huti ne prestanu da napadaju trgovačke brodove u Crvenom moru. Problem je što se ti napadi ne smanjuju – naprotiv.
Već mesecima Huti, koje podržava Iran, koriste balističke i krstareće rakete da napadaju komercijalne brodove i tankere koji plove ka Sueckom kanalu. Posledica? Kompanije su počele da zaobilaze Afriku – skuplje, sporije, i sa ozbiljnim posledicama po svetsku trgovinu.
Amerika, koja slobodu plovidbe smatra crvenom linijom, sada očigledno priprema dugotrajnu vojnu kampanju kako bi eliminisala Hute – ali možda i poslala poruku Teheranu.
I tu dolazimo do šire slike.
Dijego Garsija nije obična baza. Ovo ostrvo je poslednjih decenija bilo polazna tačka za velike američke operacije – od Zalivskog rata 1991. do napada na Avganistan i Irak.
Ali poslednjih godina, s obzirom na tenzije sa Kinom i fokus na Pacifik, ostala je po strani. Sada se vraća u centar pažnje – i to ne slučajno.
U svetlu rata u Gazi, zaoštravanja odnosa sa Iranom, tenzija u Crvenom moru i opasnosti da se Jemen pretvori u trajno žarište koje ugrožava globalne lance snabdevanja, SAD su odlučile da ne čekaju. Ovo je više od odmazde zbog raketa – ovo je strateška poruka.
Zanimljivo je da su mnogi analitičari počeli da sugerišu da bi mete mogle biti i dalje od Jemena. Ne samo lansirne rampe Huta, već i – kako neki nagađaju – iranska vojna infrastruktura. Jer, iza svega ovoga stoji vekovni konflikt: Teheran protiv Vašingtona, preko posrednika, uvek na tuđoj teritoriji.
Pritom, vreme je ključno. Trampova administracija je odlučna da pokaže snagu – kako bi obeshrabrila neprijatelje, ali i poslala signal saveznicima da Amerika ne beži iz regiona.
Posle haotičnog povlačenja iz Avganistana 2021. i godina nesigurnosti tokom Bajdenove administracije, ovo je povratak „američkog čekića“.
Ali postoji i druga strana medalje. Uplitanje u složeni rat u Jemenu, sa nejasnim saveznicima, u zemlji koja je već uništena sukobima, nosi veliki rizik.
Svaki pogrešan udar koji pogodi civile može izazvati talas mržnje prema SAD. Iran bi mogao da odgovori preko svojih saveznika u Iraku, Siriji ili čak Libanu. A rat protiv Huta nije nikada bio jednostavan – Saudijska Arabija to dobro zna. Posle godina napada, ni Rijad nije uspeo da ih savlada.
Zato nije isključeno da su B-2 bombarderi više sredstvo odvraćanja nego napada – simbol američke moći koji poručuje: „Ako pređete liniju, stižemo nečujno.“
Ali ako se narednih dana čuju eksplozije u Jemenu – ili možda dalje – znaćemo da je „tišina“ sa Dijego Garsije bila samo uvod.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
