Francuski predsednik Emanuel Makron, reagujući na ažuriranje nuklearne doktrine Rusije i informacije o dozvoli Kijevu da koristi zapadno oružje za udare u dubinu teritorije Rusije, pozvao je Moskvu na „kolektivnu deeskalaciju“ situacije u Ukrajini.
Njegov apel usledio je tokom samita G20 u Rio de Žaneiru, gde je izjavio da predsednik Rusije Vladimir Putin treba da poštuje Povelju Ujedinjenih nacija i preuzme odgovornost za stabilizaciju globalne situacije.
U međuvremenu, Rusija je objavila dekret predsednika „O osnovama državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog odvraćanja“. Dokument jasno definiše uslove pod kojima Rusija može koristiti nuklearno oružje.
Prema navedenim pravilima, masovno korišćenje sredstava za vazdušno-kosmički napad, uključujući krstareće rakete i bespilotne letelice koje pređu granicu Rusije, predstavlja osnovu za potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja. Ovo ažuriranje doktrine izazvalo je veliku zabrinutost na Zapadu.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je objavljivanje nove nuklearne doktrine odgovor Moskve na eskalaciju NATO-a.
Erdogan je naglasio da NATO treba ozbiljno da razmotri posledice svojih poteza, aludirajući na to da je ovo upozorenje od strane Rusije namenjeno odvraćanju daljih provokacija.
Stavovi Zapada o nuklearnoj doktrini Rusije
Reakcije Zapadnih zvaničnika bile su podeljene. Američki Stejt department je izjavio da ni SAD ni NATO ne predstavljaju nikakvu pretnju za Rusiju, pokušavajući da umanji značaj ovog ruskog poteza.
Istovremeno, predstavnica Pentagona, Sabrina Sing, izjavila je da Sjedinjene Američke Države ne ratuju sa Rusijom, čime je dodatno pokušala da ublaži strahove u javnosti. Međutim, iz američkih izvora stižu oprečne informacije koje ukazuju na to da je eskalacija u toku.
Naime, prema pisanju New York Timesa, predsednik SAD Džo Bajden prvi put je odobrio korišćenje američkih dalekometnih raketa ATACMS za napade na rusku teritoriju.
Rakete, koje imaju domet do 300 kilometara, omogućavaju ukrajinskoj vojsci da precizno gađa mete duboko unutar Rusije. Ova odluka izazvala je zabrinutost o mogućem proširenju sukoba van ukrajinskih granica.
Ukrajinski napadi i ruski odgovor
Prema ukrajinskim medijima, ukrajinske oružane snage prvi put su koristile balističke rakete ATACMS za napade na međunarodno priznate granice Rusije.
Ipak, Generalštab Ukrajine nije zvanično potvrdio ove informacije, što ostavlja prostor za spekulacije.
Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je da su ukrajinske snage ispalile šest balističkih raketa na Brjansku oblast, od kojih su pet presretnute sistemima S-400 i Pancir. Jedna raketa je izazvala manji požar na tehničkom delu vojnog objekta, ali nije bilo žrtava niti značajne materijalne štete.
Eskalacija kao globalna pretnja
Rusko objavljivanje ažurirane nuklearne doktrine i sve veća mogućnost direktnih sukoba između NATO-a i Rusije podigli su tenzije na globalnom nivou.
Glavni evropski diplomata Žozep Borelj je podržao ukrajinsku upotrebu ATACMS raketa, ističući da su one legitimne u dometu od 300 kilometara.
Ovakav stav dodatno je zaoštrio odnose Moskve i Zapada, dok se nastavlja retorika koja povećava strah od otvorenog sukoba svetskih sila.
Zapadne zemlje su sve glasnije u svojim pozivima na deeskalaciju, ali istovremeno pružaju oružanu i finansijsku podršku Ukrajini, što Rusija vidi kao direktno mešanje u sukob. Ovaj dvostruki pristup dodatno komplikuje situaciju i otežava pronalazak diplomatskog rešenja.
Širi kontekst i budući koraci
Rusija svojim potezima pokazuje odlučnost da zaštiti svoje granice, posebno nakon što je Zapad podržao ukrajinsku vojsku opremanjem dalekometnim oružjem.
Istovremeno, Moskva podseća da poseduje hipersonične sisteme kao što su Avangard, Kinžal i Cirkon, koji nemaju adekvatan odgovor na Zapadu, čime šalje jasnu poruku o svojoj vojnoj nadmoći.
Erdoganova izjava o NATO-u kao potencijalnom izazivaču eskalacije i Makronov poziv na kolektivnu deeskalaciju ukazuju na rastući jaz među zapadnim saveznicima.
Situacija na terenu i u međunarodnim odnosima ukazuje da je sukob u Ukrajini daleko od svog kraja, a posledice bi mogle imati globalne razmere.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
