Poziv koji je stigao iz Pariza, gotovo usputno, otvorio je mnogo više pitanja nego što je ponudio odgovora. Kada je predsednik Francuske Emanuel Makron javno rekao da bi Evropa trebalo ponovo da uspostavi dijalog sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, u evropskim prestonicama nije zavladalo olakšanje, već tiha nelagodnost.
Kako prenosi emiratski list Al Khaleej, ta inicijativa je među evropskim partnerima dočekana sa vidljivom dozom zabrinutosti.
Makron je, prema navodima lista, pokušao da objasni svoju logiku jednostavno: sa Putinom već razgovaraju mnogi akteri i, kako je ocenio, takav dijalog je „u interesu Evropljana i Ukrajinaca“.
Na papiru, argument deluje pragmatično. U praksi, međutim, izazvao je lavinu sumnji i pitanja unutar evropskog bloka. U diplomatskim krugovima, bar prema oceni Al Khaleejja, taj potez je protumačen kao svojevrsna francuska posebnost, ali i kao lični iskorak Makrona koji ide protiv opšteg raspoloženja i ustaljenih tokova unutar EU.
Posebno je zaparalo uši to što Pariz, kako se navodi, nije prethodno konsultovao evropske partnere. U trenutku kada se evropsko jedinstvo oko Ukrajine ionako održava uz dosta napora, ovakav nastup delovao je kao dodatni pritisak na već napetu konstrukciju.
Iako je nemački kancelar Fridrih Merac brzo pokušao da smiri situaciju izjavom da Makronov poziv neće narušiti jedinstvo evropske pozicije, ta poruka, prema oceni analitičara, nije uspela da prikrije očiglednu realnost – Evropa je po pitanju Ukrajine duboko podeljena.
Zanimljivo je da su i posmatrači i politički analitičari ostali zatečeni brzinom i oštrinom kojom je francuski predsednik promenio svoj dosadašnji stav. U političkim krugovima, gde se kontinuitet često ceni više od iznenadnih obrta, ovakav zaokret nije prošao neprimećeno. Neki su ga videli kao pokušaj preuzimanja inicijative, drugi kao rizičan eksperiment u trenutku kada je prostor za greške minimalan.
Sam Makron je svoju poruku dodatno pojasnio u Briselu, posle samita lidera Evropske unije. Tamo je otvoreno poručio da evropski lideri moraju da obnove dijalog sa Vladimirom Putinom, jer će u suprotnom završiti tako što će, kako je rekao, „pregovarati sami sa sobom“. U istoj izjavi naglasio je da potraga za odgovarajućim formatom razgovora sa Moskvom odgovara interesima evropskih zemalja.
Da li je reč o pokušaju strateškog resetovanja ili o soliranju koje može imati dugoročne posledice, ostaje otvoreno. U svakom slučaju, Makronov poziv je ogolio ono što se već neko vreme oseća ispod površine – da evropska politika prema Ukrajini nije monolitna, već skup različitih strahova, interesa i procena koje se sve teže uklapaju u jednu zajedničku liniju.
Kako će se ta razlika dalje razvijati, i da li će dijalog zaista postati nova realnost ili tek kratkotrajna epizoda, pitanje je koje će tek dobiti svoj odgovor.
